BiH: Zaduživanje, porezi i siva ekonomija

Bruto domaći proizvod (BDP) je ekonomski indikator koji pokazuje vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u zemlji tokom jedne godine. Prema statistici, u RS je protekle godine zabeležen pad u svim granama realnog, proizvodnog sektora. Tako su proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom manji za 14,2 posto, poljoprivreda, lov i šumarstvo za 6,3, a građevinarstvo za 4,5 posto. Nije bolje ni u Federaciji BiH, pa u celoj zemlji prognoze za 2013. nisu optimistične, tvrde analitičari.

Nerazumna ekonomska politika

„Ključni problem koji je nastao proteklih godina je nerazumna ekonomska i generalna politika vlasti u oba entiteta“, kaže Dragan Čavić, bivši predsednik RS i jedan od lidera opozicije. Tvrdi da je opšta recesija u svetu samo malim delom uzrok naših problema. Kaže da je prvi problem politička nestabilnost koja smanjuje obim stranih investicija u realni sektor koji jedini može održati privredu svake zemlje, pa i BiH. Drugi problem je nekontrolisana javna potrošnja koja se nije mogla „pokriti“ iz realnih izvora, nego zaduživanjem i fiskalnim nametima za privredu.

„Kada je vlast ostala bez te vrste prihoda jer više ne može da podiže opterećenja, zato što su opterećenja već dovela realni sektor do uništenja, išla je na treću soluciju, unutrašnje zaduženje za pokriće tekućih deficita. I došla je i tu do kraja, ugrozila je budžetsku likvidnost i konkretno, ovde u Republici Srpskoj, da bi se održala kakva takva tekuća likvidnost, dakle, izmirivale obaveze iz budžeta, jedino rešenje je bilo smanjenje plata. Svako sledeće smanjenje bi proizvelo situaciju ugrožavanja funkcionisanja sistema“, kaže Čavić.

Nelikvidna privreda

Kadrija Hodžić, profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli, jedan je od autora „Strategije razvoja FBiH 2010-2020“. Kaže da bi povećanje izvoza i konkurentnosti proizvoda moglo biti rešenje za izlazak iz krize. Međutim, on podseća da je hronična nelikvidnost najveći privredni problem cele BiH. „A tome se pridružuje i ponašanje države prema privredi. Pojavljuje se podsticanje razmera sive ekonomije budući da su privrednici primorani. Uz to, imamo povećanje tražnje za kreditima, odnosno, pokušaj da se likvidnost reši kreditnim zaduženjima koji se, opet, dobijaju za privredu pod vrlo nepovoljnim uslovima, što dodatno povećava problem likvidnosti u zemlji.“

Mihajlo Vidić, preduzetnik i predsednik Regionalne privredne komore Bijeljina, podseća da su privrednici još 2010. ukazali na opasnost od recesije. Tvrdi da država treba i može, barem postupno, obezbediti uslove za povećanje izvoza, odnosno konkurentnosti domaće privrede.

„Ovako usitnjeni ne možemo biti konkurentni u inostranstvu. Dalje, mi smo govorili o izmenama Zakona o radu, o nizu drugih mera, o ukidanju parafiskalnih obaveza. Pre svega, to su notarske i revizorske usluge, različite takse, porezi na imovinu. Sve su to nameti koji najdirektnije utiču na konkurentnost naših proizvoda“, upozorava Vidić.

Duboka sistemska kriza?

Profesor Aleksa Milojević kaže da se ne radi o prolaznoj krizi, nego o unutrašnjoj krizi privrednog sistema koji ne može da se nosi sa procesima globalizacije i uslovima slobodnog tržišta. „Mi imamo privredni sistem koji je, do sada, zasnovan na rasprodajama, na uništenju domaće privrede, na zaduživanju i na rastu platnih deficita. Znači, imamo privredni sistem koji nije u stanju da kreira domaću proizvodnju, nije u stanju da od vlastitih prirodnih bogatstava pravi materijalna bogatstva nego se naša prirodna bogatstva rasprodaju. I to je duboka sistemska kriza“, smatra Milojević.

Autor: Emir Musli, Bijeljina
Odg. urednik: Nemanja Rujević