Bijenale u Titovom bunkeru

U tzv. „Titovom bunkeru“ kod Konjica svečano je otvoren drugi ciklus Bijenala savremene umetnosti „D-0 ARK Underground“. Taj umetnički događaj otvorili su Basak Senova i Branko Frančeski, selektori projekta, u ime partnerskih zemalja, Turske i Hrvatske. Oni su odabrali radove 35 umetnika iz 19 zemalja. Uz radove prvog ciklusa, unutrašnjost bunkera krasi ukupno 70 radova.

„Uz radove iz prvog ciklusa, u Titovom bunkeru ostala su 82 rada, koja su dela 70 umetnika iz 28 zemalja regiona i sveta“, rekao je direktor tog projekta Edo Hozić. Eksponati i instalacije usklađeni su sa okruženjem atomskog bunkera i stvaraju jedinstven spoj vojnog i muzeja savremene umetnosti.

Dobro čuvana tajna

Titov bunker u Konjicu godinama je bio dobro čuvana tajna. Građen je u tajnosti od 1953. do 1979. godine, pod nazivom DO ARK, da bi se u slučaju atomske katastrofe tu sklonili bivši predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito i njegovih 350 najbližih saradnika. Taj impozantni prostor, masivne betonske konstrukcije, ima oko 6.500 kvadratnih metara prostora i nalazi se na oko 300 metara ispod površine zemlje.

„Bunker je sagrađen s namerom da, u slučaju atomskog rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija i sklonište za Tita, njegovu porodicu i najbliže saradnike. Taj objekat, koji podseća na lavirint, sa više od stotinu prostorija i potpuno sačuvanim inventarom (sastoji se od brojnih rezidencijalnih prostora, sala za konferencije, kancelarija i „predsedničkog bloka“), trebalo je da osigura nesmetan život 350 ljudi tokom šest meseci. Do 90-ih godina izgradnja (u koju je investirano 4,6 milijardi američkih dolara) i postojanje tog bunkera bila je najstrože čuvana vojna tajna.

Podrška Turske i Hrvatske

Ministarka kulture Hrvatske Andrea Zlatar-Violić, koja je, u ime zemlje partnera prisustvovala svečanosti u Konjicu, izjavila je da apsolutno veruje u ovaj projekt.

„Ovi umetnici koji su izložili svoja dela pokazuju nam da je vredelo učestvovati u njemu. Drago mi je što je ovaj objekat postao mesto na kome se razvija kultura i gde umetnici iz čitavog sveta stvaraju svoja dela koja mogu da vide i građani. Nastavićemo da podržavamo Bijenale i ponosni smo što smo deo tog projekta“, izjavila je ministarka Andrea Zlatar-Violić.

I turski ambasador u BiH, Ahmet Jilmaz, razgledajući ARK, naglasio je da je „ovobilo vredno podrške“.

„Nadam se da će se naša saradnja na polju kulture proširiti i na druga mesta u Bosni i Hercegovini. Sam ovaj prostor i sklonište je vredno, a dobro je da su sada ovde umetnička dela“, rekao je ambasador Jildiz i istakao da će Turska i dalje podržavati i projekte savremene umetnosti, ali će se pomagati rekonstrukcija i istorijskih objekata.

Italijanski umetnik Alfero Piri, izrazio je zadovoljstvo što se predstavio na Bijenalu u Titovom bunkeru, objašnjavajući da se njegov rad, izložen u ovom neobičnom Muzeju savremene umetnosti, bavi pitanjem identiteta.

I selektori Bijenala zadovoljni su umetnicima koji su u Titov bunker ubeli, kako su rekli, boje, život i jedan novi smisao.

„Drago mi je što sam, zajedno sa svim ostalim umetnicima, dao doprinos da se stvori jedna sinergija između budućeg vojnog, ali i muzeja savremene umetnosti koji će podržavati jedan drugog“, rekao je istoričar umetnosti, selektor Bijenale u ime Hrvatske, Branko Frančeski. I Bašak Senova, selektor u ime Turske naglasila je da je ovo jedinstven projekat u regionu.

Milionska vrednost

Prema rečima prvog čoveka Bijanela Ede Hozića, ovaj svojevrsni muzej u muzeju već ima veliku vrednost. „Kada zatvorimo vrata drugog ciklusa bijenala, to su milionske vrednosti. Imamo sve pretpostavke da posle ovog ciklusa prostor postane velika evropska galerija“.

Ovaj regionalni kulturni projekat realizovan je pod pokroviteljstvom Predsedništva BiH, uz podršku UNESCO i Saveta Evrope. Svi koji žele, moći će da posete ARK do 26 septembra, do kada je otvoren Bijenale.

Autor: Milan Šutalo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković