"Bio sam najcrnji crnac u reprezentaciji"

Fudbaleri 18 prvoligaša u 3. kolu će na teren izaći u dresovima bez reklamnih natpisa. Na njima će samo pisati: „Prati svoj put“. Prva takva akcija je sprovedena 1992. godine kao reakcija na tadašnje rasistički motivisane nerede u Rostoku. Tada je na dresovima pisalo „Moj prijatelj je stranac“.

Džerald Asamoa je jedan od fudbalera koji je na svojoj koži osetio šta znači "integracija". Asamoa je pre 33 godine rođen u Gani. Kada je 2001. godine dobio nemačko državljanstvo, bio je prvi rođeni Afrikanac u nemačkoj reprezentaciji. U dresu nemačke reprezentacije je nastupio 43 puta. Od 1999. do 2010. godine igrao je za Šalke. Trenutno igra za novajliju u 1. ligi, Grojter Firt.

Dojče vele: Najpoznatije ime u ekipi Grojter Firta je Džerald Asamoa. Međutim, do sada ste u dva navrata po 90 minuta sedeli na klupi. Koja je Vaša uloga u timu?

Džerald Asamoa: „Važno je da znam kolika je moja vrednost u ekipi. Svejedno je, igrao ja ili ne, fudbaleri znaju koliko sam za njih bitan. Trener takođe zna da sam tu svaki put kada sam potreban.“

Vi ste uvek dobro raspoloženi, stalno se smejete. Čak i u teškim vremenima.

“Takva sam osoba. Ne znam koliko će sve ovo dugo da traje, zbog toga uživam u svakom danu. Takvo raspoloženje nikada neću izgubiti jer sam takav i takav ću i ostati.“

Sa 34 godine Vi ste najiskusniji igrač u timu. Šta se promenilo otkako ste 1999. godine došli u Bundesligu?

„Mnogo, mnogo toga. Sada je u igri daleko više novca. Smatram da je veliki napredak postignut kada je reč o borbi protiv rasizma. Na početku, kada sam igrao za Hanover, bilo je ekstremno. Naravno da se uvek može više uraditi. Međutim, kada vidite da su se neke stvari promenile, onda ste ponosni na to što ste vi bili neko ko se usudio da govori o tome.”

Da li je situacija u Bundesligi zaista bolja? Ima li danas u nemačkom fudbalu manje rasizma?

“Naravno da još uvek ima idiota koji to nikada neće da shvate. Međutim, u poređenju s 90-im godinama, kada su me ljudi svesno vređali, sutuaicija se mnogo poboljšala. No, uvek se može više uraditi. Osobe kao ja ili Mihael Balak (bivši kapiten nemačke reprezentacije) uvek pronađu put do mladih. Moramo otvoreno da govorimo o ovoj temi, a ako mi to ne radimo, onda ne možemo da promenimo ljude. Bio sam prvi crnac u nemačkoj reprezentaciji i morao sam da podnesem mnogo toga. Stizala su mi pisma na kućnu adresu i bilo je ljudi koji su bili protiv mene. Protiv takvih osoba sam podneo kaznenu prijavu. Međutim, bio sam uveren da se nešto može promeniti. Ako ne pokušate da nešto promenite, onda to nećete ni promeniti. Možda sam zahvaljujući svom imenu uspeo da promenim situaciju, ako ništa drugo, barem za moju decu. Zbog toga sam to napravio i nadam se da će biti bolje.”

Moram još da spomenem Ervina Kostedea koji je igrao za nemačku reprezentaciju, a imao je tamnu boju kože…

“Da, ali Kostede je bio polucrnac. Fifty-Fifty. Ja sam bio najcrnji crnac.”

Autori: Filip Bihner / Srećko Matić

Odg. urednica: Ivana Ivanović