Bioskopi! Pozor sad!

Bioskop je ušao u naše živote pre nešto više od jednog veka, a neki sude da će za još pola potpuno izaći. U Nemačkoj je bioskop još uvek porodični prijatelj. Tako barem kaže direktorka Esnafa filmskih stvaralaca Nemačke, Eva Matlok.

„U Nemačkoj trenutno postoji 4832 filmska ekrana. Raduje me činjenica da je u proteklih nekoliko godina veoma mali broj bioskopa zatvoren i to uglavnom zbog renoviranja dvorana ili zbog isteka ugovora o zakupu zgrada, ali nikako zbog retke posećenosti projekcija. U svakom slučaju, broj bioskopa u Nemačkoj je konstantan.“

U Nemačkoj 125 miliona gledalca godišnje

Ali, broj posetilaca lagano opada, kaže Eva. Razlog za to još se ne zna. Jer, ponuda je iz godine u godinu sve bolja, premijera je sve više... U svakom slučaju, broj je počeo da opada tek pre nekoliko godina, kada je piraterija širom sveta, pa i ovde, uzela maha. Ali i zato što su brza internet razmena i sve jače DVD tržište postali prava društvena zaraza. Eva Matlok takođe kaže da ponekad broj posetilaca opadne, kao na primer kada je loše vreme, ili kao ovih dana – zbog Evropskog prvenstva u fudbalu.

I dok vlasnici bioskopa i filmski radnici govore o opstanku bioskopa, te se utrkuju ne bi li privukli publiku u multipleks ili male digitalne dvorane, većina posetilaca sa kojima smo razgovarali rekla nam je da odlazi veoma retko u bioskop. Najčešće jednom mesečno do dva puta godišnje. A neki čak i kažu da uopšte ne gledaju filmove ili da ne odlaze u bioskop.

Statistika je neumoljiva i prikazuje potpuno drugačiju stvarnost. U Nemačkoj se godišnje održi 500 filmskih premijera – u protekloj godini duplo više nego godinu dana ranije - a bioskop poseti čitava zemlja i po: 125 miliona gledalaca. Većina je, međutim, zainteresovana za blokbastere. Najgledaniji među njima ovog meseca je naravno - Seks i grad.

Kino neće postati legenda

Ali ni manjina koja je zainteresovana za umetnički film, nije zanemarljiva. Zato širom Nemačke postoje male, tehnološki visoko opremljene bioskopske dvorane sa 50-ak mesta za ljubitelje dobrih, ali i čudnih priča. Najgledaniji među takvim filmovima ove godine je francuski film Bakalinov sin.

Direktor jedne male bioskopske dvorane u Kelnu i distributerske kuće Real Fikšn, Dirk Štajnkiler, s poverenjem gleda u budućnost i kaže da su bioskopi za sva vremena, jedino što će uskoro postati samo digitalni.

„Ne verujem da će kino postati legenda, ali verujem da će bioskop budućnosti postati tehnološki unapređen - digitalan. Mi, vlasnici malih dvorana, moramo uvek da budemo korak ispred multipleks bioskopa, jer nam je u interesu da privučemo više publike, posebno kada je reč o umetničkim projekcijama. Filmska platna će podržavati 3D i druge formate, a dvorane bolju zvučnu i drugu opremu, što će činiti gledanje još uzbudljivijim.“

Indijana Džons najbolja ponuda

Eva Matlok, međutim, kaže da publika neće ni osetiti razliku između digitalnih i filmskih projekcija, barem ne na gore.

Mnogi se žale i da su karte skupe, ali Eva kaže da to ne razume, a kao primer navodi da karte za pojedine umetničke egzibicije dostižu i 180 evra. Priča o skupoći karata je jedan mit, koji su ljudi prihvatili iz komfora kako bi opravdali svoju zainteresovanost samo za video igrice, lenčarenja u fotelji uz uvek „napola“ odgledane filmove na DVD-u, a povrh svega otuđenost koja im možda i odgovara… Jer, Eva kaže da je bioskop ipak društvena pojava koja zbližava narod i da je odlazak u bioskope isto što i odlazak na igranke.

I dok mi tako pričamo o bioskopima, drugi ih posećuju. Jedna ulaznica u Nemačkoj košta u proseku 6,4 evra. Da to ne može da ošteti ni jedan tinejdžerski buđelar, potvrđuje i jedan mladi gledalac, koji je žurio u bioskop da bi gledao, prema njegovom mišljenju, najbolju ponudu na bioskopskom tržištu „Indijanu Džonsa“.