1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Biskup Miksa - i seksualni nasilnik?

8. maj 2010.

Da li je Miksa seksualno zlostavljao dečaka? - pita se tabloid Bild. A Špigel onlajn najavljuje: Papa namerava da što pre smeni biskupa Miksu. To su samo neke od tema današnjih komentara nemačkih dnevnih listova

https://p.dw.com/p/NJCh
Augsburški biskup Valter MiksaFoto: AP
Šezdesetdevetogodišnji Valter Miksa važi za „hardlajnera“ u katoličkoj crkvi. Najpre je otkriveno da je fizički zlostavljao decu, a nedavno je optužen i za seksualnu zloupotrebu maloletnih, konkretno - jednog maloletnog mladića. Vatikan je pod pritiskom i mora da donese brzu odluku. Tokom današnjeg dana, papa Benedikt XVI namerava da prihvati zahtev biskupa Mikse da se povuče. U komentaru lista Zidojče cajtung tim povodom čitamo:

„Konzervativac čistog srca“

„Kada su se pojavile prve optužbe protiv njega, augsburški biskup Valter Miksa je izjavio “Čisto mi je srce!“ Ova rečenica sada izaziva jezu. Ali, izgleda da Miksa i dalje u to veruje.…S jedne strane, on je sveštenik i biskup koji propoveda moral; s druge strane, živi sasvim drukčije, tuče, krade iz crkvene kase i seksualno zlostavlja maloletnike… Naravno, sve su to za sada samo optužbe ali, iz dana u dan, dokazi postaju sve jači. Valter Miksa, sporni konzervativac „čistog srca“ pretvorio se u bolesnog čoveka, potpuno promašenog na svom položaju crkvenog lica…

Augsburger Bischof Walter Mixa
Biskup sa imidžom "hardlajnera čistog srca"...Foto: picture alliance / dpa

To je tragična strana priče. Ali, postavlja se i pitanje: kako je neko kao Miksa mogao da postane biskup, kako je mogao da napravi karijeru u katoličkoj crkvi? ..Zar niko nije znao o njegovim ponorima? Po svemu sudeći, nikoga u Rimu to nije interesovalo. Gledala se fasada, a ne supstanca. Nikome od braće očigledno nije pošlo za rukom da sa Miksom razgovara, da mu ukaže pomoć… U slučaju Mikse, katolička crkva gleda u ponore koji su jezivo duboki…“ zaključuje Zidojče cajtung.

Sarkozi i Merkel demonstriraju slogu

„Pariz i Berlin“ naslov je komentara u listu Frankfurter algemajne cajtung o stabilnosti evro-zone, u kome piše i ovo: „Jedan od razloga što su finansijska tržišta sumnjala u stabilnost evro-zone, pored visoke zaduženosti i nedostatka privredne snage nekih zemalja, jeste i utisak da Francuska i Nemačka nisu „vukle na istu stranu“ kada je reč o Grčkoj. Da bi povratile poverenje, obe zemlje sada demonstriraju slogu: predsednik Sarkozi i kancelarka Merkel su evropskim partnerima napisali zajedničko pismo u kojem se, ukratko rečeno, traži jača koordinacija privredne i finansijske politike.“

Pomoć Grčkoj – „ne sa nama...“

Pomoć Grčkoj, međutim, ne nailazi kod svih na razumevanje. „Bes u Sloveniji i Slovačkoj“ naslov je članka u istom listu. Citiramo: „Od postkomunističkih zemalja koje su već pristupile Evropskoj Uniji samo su dve preuzele evro: Slovenija u januaru 2007. i Slovačka u januaru 2009. Obe zemlje sada će morati da pomognu Grčkoj. Na Slovence, kojih ima dva miliona, otpada 0,48 procenta „paketa“ od ukupno 80 milijardi evra, a to je 387 miliona. Na Slovake otpada 1,02 odsto paketa, odnosno - 800 miliona evra.To stvara velike probleme vladama u Bratislavi i Ljubljani. I u jednoj i u drugoj zemlji na vlasti su Socijaldemokrate sa koalicionim partnerima koji nisu spremni da snose posledice za krajnje nepopularnu pomoć Grčkoj. A građanske opozicione stranke su u ovim zemljama većinom protiv učešća u paketu pomoći evro-zone.

Borut Pahor
Slovenački premijer Borut PahorFoto: AP

…Slovenački premijer Borut Pahor traži da se uvede strožija kontrola nad zemljama sa većim kreditnim rizikom. On između ostalog zahteva reforme institucija, kako bi pojedine zemlje u slučaju teškog kršenja pravila, mogle da budu isključene iz evro-zone... Konzervativni opozicioni političar i bivši predsednik slovenačke vlade, Janez Janša, odbija plan pomoći za Grčku, zato što je, prema njegovoj oceni, nepravedan i neefikasan. Nema razloga da Slovenci, čije su prosečne plate daleko ispod grčkih, plaćaju kako bi zaposleni u javnoj službi u Grčkoj mogli i dalje da dobijaju povlastice i ostale socijalne premije - kritikuje ovaj političar, a prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Ejafjalajokul i pilule za kontracepciju

I na kraju pomenimo dve važne teme kojima Zidojče cajtung posvećuje veliku pažnju: opasnost od oblaka pepela koju izaziva vulkan na Islandu i - godišnjica pilule za kontracepciju. Ovoj drugoj temi posvećeno je nekoliko članaka – od pitanja kako se promenilo društvo u Nemačkoj od kako se pre 50 godina pojavila pilula na tržištu i žene počele da je koriste, pa sve do najave pilule za muškarce… A što se tiče problema vulkana, ništa ne ukazuje na to da bi erupcija Ejafjalajokula na Islandu mogla da prestane. Naprotiv, moguće su nove erupcije, piše ovaj list. Znači, i dalje ćemo morati da računamo sa problemima u avio-saobraćaju…

Priredila: Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Saša Bojić