Bliski istok

Kao jasno objašnjenje namere, za sada je uverljivo. Konačno Izrael je prošle godine posle skoro četiri decenije okupacije, dobrovoljno napustio pojas Gaze, i sigurno je da ne želi da ponovo osvoji ovu oblast kojom je teško vladadi. Vojni napadi i akcije, koliko je do sada poznato, izgleda da stvarno slede strategiju izbegavanja velikih žrtava medju civilima. Izvesno i zbog toga što bi to dovelo do medjunarodnog protesta i Izrael bi se ponovo našao na stubu srama.

Treba se nadati da će na tome i ostati, i da ni jedna od strana neće izgubiti kontrolu nad dogadjanjem i zakoračiti u novu spiralu nasilja. Izraelskoj vladi se u osnovi ne može uskratiti pravo, ako je nužno, da i oružjem oslobodi otetog vojnika. Mnogi Palestinci mogu u otetom vojniku da vide predstavnike okupacione sile koja je prošlih decenija proizvela mnogo patnje, i takvo stanovište se može razumeti. Otmica vojnika je protivzakonita i u to nema nikakve sumnje. Njegovi otmičari treba da ga puste na slobodu, što bi bio najsigurniji put sprečavanja nepotrebnog prolivanja krvi.

Ključ za smirenje krize je na palestinskoj strani. A to u svakom slučaju prevladavanje krize i čini tako teškim, jer je nejasno ko u Palestinskom korpusu ima konačnu reč. Organizacija Fatah palestinskog predsenika Abasa koji važi za umerenog, ili radikalno islamski Hamas koji je pobedio na poslednjim parlamentarnim izborima. U okviru Hamasa se sve jasnije postavlja pitanje ko drži moć? Lokalni predstavnici vlade u palestinskim oblastima, ili radiklanije krilo u inostranstvu, koje stoluje u Damasku, a uživa aktivnu pomoć iz Teherana.

Koliko je situacija zbunjujuća pokazuje ugovor koji su palestinske grupe medjusobno zaključile kratko pre izraelske ofanzive. Činjenica da taj papir predstavlja prvi korak u pravcu indirektnog priznavanja prava na postojanje države Izrael od strane Hamasa, dok je istovremeno, to ipak bilo demantovano od više Hamasovih glasnogovornika

Sa jedne strane to je razočaravajuće, jer Palestince drži zarobljene u medjunarodnoj izolaciji, a sa druge strane ukazuje na to da i u okviru Hamasa postoje pragmatične snage spremne na kompromis. Izraelska vlada treba da razmisli o tome prilikom svoje vojne akcije. Svaki ubijeni civil u palestinskoj oblasti u palestinskom bloku slabi stranu spremnu na kompromis. Jednoj zemlji čiji gradjani već decenijama čeznu za mirom i bezbednošću pred terorom, mora biti interesu da osnaži takve snage, jer će upravo one biti potrebne za izgradnju suverene i normalne palestinske države.

Rajner Zolih