Blokada Filozofskog prekinuta zbog podela

Tenzija, ali i fizičkih sukoba sa upravom Fakulteta, tako i zbog kolega koji su se blokadi protivili. Očekuje se da će se nastava održavati po planu. Događaji na Filozofskom fakultetu dodatno su produbili i jaz među samim studentima, ali i otkrili pukotine u odnosima između uprave i budućih akademaca. Iako je blokada okončana, predstavnici plenuma ne isključuju mogućnost ponavljanja sličnih mera.

Član studentskog plenuma, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da treba ići postepeno sa zahtevima za smanjenje školarina i potrebnih bodova za prelazak na budžet. „To su naši kratkoročni ciljevi, a dugoročno ćemo se dalje boriti na svaki način ne bi li visoko obrazovanje bilo dostupno svima. Ova naša deblokada koju smo izglasali je privremena, što znači da ćemo iz taktičkih razloga da se povučemo, da se ne stvara neki rivalitet među studentima koji su za ili protiv, da poradimo na našoj kolegijalnosti i da pričamo sa svima“, kaže član plenuma.

Blokada nije naišla na odobravanje svih studenata

Na udaru su posebno bili brucoši, kojima je sam početak studija bio gotovo onemogućen. Mnogi su se našli u situaciji da će zbog nemogućnosti pohađanja predavanja izgubiti fakultetsku godinu, na šta su rektor i nadležno Ministarstvo upozoravali. Marko, student istorije, na početku je podržavao zahteve svojih kolega, ali ne i sama sredstva. „Metoda kojom blokaderi pokušavaju da sprovedu, da nateraju državu i upravu da reaguju već je preterana. Njena vremenska dužina postala je preterana. Postoje dva semestra i treba konstantno te zahteve isticati kroz legalne institucije studentske koje postoje“ smatra Marko.

Nesuglasice studentskog tela ne treba tražiti u zahtevima upućenim državi i Univerzitetu. Ideološke razlike su zapravo ključne, odnosno sukob levice i desnice unutar samog Filozofskog fakulteta. „O tome profesorska uprava nije želela ništa da zna, tako da, recimo, čuveni ratovi između prvog i petog sprata, studenata koji su bili za takozvanu građansku i evropsku opciju i studenta za nacionalnu opciju bili su javna tajna kojoj se nije poklanjala pažnja“ kaže za Dojče Vele dr Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Odmah ući u dijalog?

Sam procep među studentima prema ideologijma doveo je, zapravo, do nemogućnosti organizovanja opšteg studentskog štrajka. Stoga, kako smatra Milena Dragićević-Šešić, blokada predstavlja pokušaj jedne grupe da pokrene promene, usled nedostatka konsenzusa. Ona veruje da je na profesorima da već od prvog momenta uđu u dijalog sa studentima, kako sa predstavnicima studentskog parlamenta, tako i ostalim telima kao što je plenum, koji prema njenom mišljenju, zbog indiferentnosti velikog broja studenata ima jednaki legitimitet, kao i skupština studenata.

„Jedan normalan menadžment Fakulteta od prvog trenutka ulazi u raspravu, ne pokriva se činjenicom mi raspravljamo samo sa predstavnikom studentskog parlamenta“, ubeđena je profesorka Dragićević-Šešić.

Autor: Ognjen Cvijanović
Odg. urednik: Jakov Leon