BND na Kosovu „u pogrešnom filmu“

Da li je reč o državnim dezinformacijama sa Balkana ili skandalu nemačke tajne službe? Kome verujete više? Na ta pitanja nema lakog odgovora, piše Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „U pogrešnom filmu“.

Kosovska vlada ima dokaze protiv BND-a, jer navodno poseduje video snimak koji prikazuje nemačkog agenta dok baca eksplozivnu napravu. Snimak je načinjen 14. novembra kada je na predstavništvo Evropske unije bačen eksploziv. Nemačke bezbednosne službe upoznate su sa sadržajem snimka, ali navode da se na njemu ne vide lica.

Iz krugova kosovskog tužilaštva, Zidojče cajtung saznaje da su agenti BND-a dugo bili prisluškivani i da su u njihovom stanu navodno pronađeni i drugi materijalni dokazi koji ih terete. Pisanje nemačkih bulevarskih listova da su „antievropske snage“ u kosovskoj vladi blokirale oslobađanje agenata BND-a, premijer Hašim Tači odbacio je kao netačne.

BND ili Bundesver?

Osumnjičeni saradnici Nemačke obaveštajne službe su pripadnici informativne službe Bundesvera, piše bulevarski Bild. Nemačka savezna vlada ćuti. Sada će Bundestag morati da objasni šta se na Kosovu zaista dešavalo.

Posle hapšenja trojice agenata Liberalna partija zahtevala je vanrednu sednicu parlamentarnog kontrolnog odbora. „Još tokom ove nedelje očekujemo da savezna vlada i rukovodstvo BND informišu poslanike“, zahteva se iz redova te opozicione stranke.

Terorista na slobodi

Kristijan Klar izlazi iz zatvora. Posle 3. januara, ostatak svoje kazne provešće na uslovnoj slobodi, odlučio je Vrhovni sud u Štutgartu. Frankfurter algemajne cajtung najveći prostor posvećuje skorom puštanju na slobodu pripadnika nekadašnje levičarske terorističke organizacije „Frakcija crvene armije“ (RAF) koji je odležao 26 godina zatvorske kazne.

Klar se smatra jednim od najbrutalnijih članova RAF-a koji je za sobom ostavio mnogo krvavih tragova. Nikada se nije distancirao od nedela koja je počinio i nikada nije pokazao znake kajanja. Osuđen je na šestostruku doživotnu kaznu za devet ubistava i učešće u 11 pokušaja ubistva, ali je 1998. presuda preinačena na 26. godina zatvora.

Odbio da pomogne istrazi

Rođen u građanskoj porodici u Frajburgu, Kristijan Klar bio je vodeća figura druge generacije Frakcije crvene armije, odgovorne za napade tokom 1977. godine što je postalo poznato kao „Nemačka jesen“. Klar je, podseća Špigel, između ostalog učestvovao u otmici i ubistvu predsednika Udruženja nemačkih poslodavaca Hansa Martina Šlajera, državnog javnog tužioca Sigfrida Bubaka i direktora Drezdenske banke Jirgena Pontoa.

Predsednik Nemačke Horst Keler odbio je da pomiluje Klara, koji o zločinima RAF-a i danas ćuti. Iako je odbio da pomogne u rasvetljavanju ubistava koje je počinila „Frakcija crvene armije“, 56-godišnji Klar ipak će biti oslobođen.

Odluka sud izazvala je političke kontroverze. Sud se poziva na kazneni zakonik i procenu da Klar više ne predstavlja javnu opasnost. To što se osuđeni do sada nije pokajao, predstavlja opterećenje za žrtve i članove njihovih porodica, smatra sudsko veće. Ipak, bivši pilot aviona otetog u jednoj od najpoznatijih akcija RAF-a Jirgen Fitor, u znak protesta, vratio je orden koji je dobio.