Bob Dylan u Duesseldorfu

Bilo je to finale turneje 2003. u Nemackoj. Bob Dialn je pokazao sve što je umeo i sve što se od njega ocekivalo, a to znaci i ono neocekivano. Sedamnaest naslova je izveo ovaj muzicar epohe, u Filipsovoj dvorani u Diseldorfu. Neocekivano je bilo to da majstor nije svirao gitaru, nego, na cudenje svih prisutnih u dvorani, kibord. Dosda to nije videno. Šokantno je stajao i klasican klavir na sceni, no Dilan mu ni u jednom trenutku nije prišao. Sve vreme nije ustajao sa klavijature elektricnog klavira. Sekao je njime svoj promukli glas. Naravno, duvao je povremeno i u usnu harmoniku. Povremeno je odašiljao signale svojim saucesnicima, muzicarima iz pratnje.
Glas Boba Dilena je i na koncertu u Diseldorfu iznenadio novim dimenzijama. Koliko god je nešto težeg koraka izašao na pozornicu, toliko mu je glas i dalje nadjacavao sve dosada cuveno. A što je koncertno vece dalje odmicalo, to je i muzika bivala sve roki. Dilenovi partneri na sceni su naprosto uplivavali u ritam kao da su muzicirali sa neba. A i kada su izvodili stare Dilove melodije, kao, na primer, All Along the Watchtower, zvucalo je to, i ovog puta, sasvim drugacije, i jedinstveno.
Publika je bila oduševljena. Ne samo zbog velikog broja izvedenih kompozicija - sedamnaest - viže nego dovoljno za placene ulaznice. Publika je bila izmešana - neobican spoj starijih, mladih i najmladih. I oni su bili pokazatelj univerzalnih vrednosti umetnosti, koje Bob Dilan vec dpet decenija ispaljuje iz svog muzickog aparata. Još jedna etapa Dilanove vecne turneje, Nevern Ending Tour, koja je pocela 1988, je okoncana. Sigurni smo da ce se nastaviti i kada bude fizicki završena.