Bogati i siromašni: Sve veći jaz

Spuštena granica siromaštva

Povodom najnovijeg vladinog izveštaja o siromaštvu u Nemačkoj minhenski list „Ziddojče cajtung“ piše:„Jaz između bogatih i siromašnih postaje sve veći, konstatuje se i u najnovijem vladinom izveštaju. To predstavlja opasnost i po unutrašnju stabilnost društva. Biti siromašan među siromašnima još je i podnošljivo, ali biti siromašan usred raskoši je nepodnošljivo, piše u pismu minhenskom gradonačelniku. Bivši državni tužilac Kaj Nem upozorio je u jednom intervjuu na kraju mandata na sve veće raslojavanje društva koje bi moglo ugroziti unutrašnju stabilnost. Postoje pokazatelji siromaštva koji bi trebalo da budu zvono za uzbunu u parlamentu – dok je pre samo tri godine granicu siromaštva predstavljao prihod od 938 evra, danas je ta granica spuštena na 781 evro. Dobru socijalnu politiku ne predstavlja briga za siromašne, nego bi ta politika morala da doprinosi uklanjanju strukturalnih uzroka siromaštva“, piše „Ziddojče cajtung“.

EU mora da formuliše politiku prema Latinskoj Americi

List „Frankfurter algemajne cajtung“ bavi se upravo završenim sastankom na vrhu EU i latinskoameričkih zemalja i piše:

„I posle sastanka na vrhu prošlog vikenda budućnost odnosa zemalja Južne Amerike i EU je neizvesna. Sami učesnici sastanka postavili su pred sebe zadatke dostojne Herkulesa – borbu protiv siromaštva, zaštitu klime i životne sredine i sve je ostalo manje-više na rečima. Međutim, potrebna je tešnja saradnja. EU mora da okonča neprihvatljivu politiku zanemarivanja Latinske Amerike - ovog puta ispoljila se u tome što od 27 predsednika i premijera 12 nije došlo na skup u Peruu, uključujući i sledećeg predsedavajućeg, francuskog predsednika Nikolu Sarkozija. Umesto stalnog opredeljivanja za nove teme, Evropska unija morala bi da formuliše strategiju pristupa Južnoj Americi. Naime, nikada nije definisano šta se podrazumeva pod strateškim partnerstvom ova dva dela sveta", upozorava „Frankfurter algemajne cajtung".

Novi patrijarh SPC u oktobru?

„Frankfurter algemajne cajtung" piše i o borbi za vlast u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosima u Crkvi i o njenim odnosima sa državom. Pored ostalog se kaže da je u aprilu prošle godine bolesni patrijarh Pavle dobio zamenika, vladiku Amfilohija Radovića:

„U stvari, Amfilohijevim imenovanjem samo je priznata davno poznata činjenica – Crnogorac je već dugo bio jak čovek iz senke. To znači i da je mnoge poruke upućene svetu prošle godine od strane Pavla sastavio Amfilohije. Smatraju ga najverovatnijim naslednikom bolesnog Patrijarha i ako mu to pođe za rukom antizapadni ton u Beogradu samo će ojačati. Naime, nema nikakve sumnje da bi Amfilohije pridao daleko veći politički značaj položaju patrijarha nego što je to činio Pavle.

Sada su vladike, kaže se dalje u izveštaju, očigledno protiv njegove volje, razvlastile patrijarha i Sinod je preuzeo sve njegove dužnosti. Ukoliko se zdravstveno stanje patrijarha srpskog Pavla ne popravi novi patrijarh bio bi izabran u oktobru. Pavle je očigledno poslednjim snagama pokušao da spreči smenjivanje, ali mu to nije uspelo. U suštini, reč je o borbi za jedan od najuticajnijih položaja u Srbiji“, kaže izveštač „Frankfurter algemajne cajtunga", ali i ukazuje na mišljenje Nenada Stefanova, istoričara koji živi u Berlinu i koji smatra da se nov značaj položaja patrijarha ne može tumačiti samo politički, nego je u pitanju i moda. Pravoslavlje, smatra Stefanov, postaje zanimljivo kao nov, do sada nepoznat vid eskapizma, hipijevskog bežanja iz opšte besperspektivnosti i obećava, kroz posebne vidove meditacije, ezoteričko ispunjenje. Ikone su danas u modi kao pre dvadesetak godina putovanje u Indiju“, citira „Frankfurter algemajne cajtung".