Bolest kao inspiracija

„Verujem da postoje vrata koja samo bolest može da otvori“, zapisao je francuski pisac Andre Žid 1930. godine u svom dnevniku. Van Gog, Niče ili Helderlin samo su neki od velikog broja umetnika čija je bolest odredila njihovo delo.

„Odnos prema bolesti za svakoga ima subjektivnu važnost. Na umetnike se bolest reflektuje kao i na sve druge ljude, ali oni imaju veće mogućnosti da se njome bave. Ako Tomas Bernhard boluje, on napiše tekst i njegova duša je na neki način slobodnija od nekoga ko leži u krevetu i boluje. Umetnost i terapija imaju mnogo dodirnih tačaka, u lečenju psihičkih bolesti se vrlo često upotrebljava muzika“, priča doktor Johen Boberg koji je zajedno sa Ulrike Dam koncipirao izložbu pod nazivom „Bolno genijalno“ u Diseldorfu.

Genijalan, ali ne i lud

Na izložbi je predstavljeno devet umetnika iz različitih epoha i njihov lični odnos prema bolestima od kojih su patili. Na mnogim delima ne se može primetili da su autori bili bolesni. Kao na primer kod Albrehta Direra koji je bolovao od malarije.

„On je naslikao jednu sliku i rekao: Ove žute fleke pokazuju gde me boli. Sliku je poslao svom lekaru. Tek na delima koja je stvorio kada je već bio neizlečivo bolestan uočava se apokaliptični karakter. Ona postaju oštrija i kritičnija u suočavanju sa svetom. Bolest je promenila njegov pogled na svet, mada on samu bolest nije tematizovao u svojim delima.“

Činjenica da Direr svoju bolest nije eksplicitno prikazao na svojim radovima sasvim sigurno uzrokovana je vremenom u kome je živeo. Naime, u 16 veku bolest je smatrana Božjom kaznom. Bolesnici su izopštavani iz društva. Tek sredinom 19. stoleća, umetnici su počeli da tematizuju svoje patnje u delima.

„Reč je o subjektivizaciji sveta. Za to je vezan i fenomen našeg vremena. Genijalnost i ludilo je građanski pojam pomoću kojeg se umetnici izdvajaju iz društva. Sasvim je sigurno da je Gete bio genijalan, ali nije bilo lud. Šiler je bio mlad i agresivan, ali ne lud“, kaže doktor Boberg.

Ipak samo ljudi

Početkom 20 veka, pojavili su se brojni napisi o bolesnim umetnicima. Tako je Vilhelm Lange Ajhbaum u Helderlinovim pesmama pronašao šizofreno psihotične smetnje. I danas se iz bolesti umetnika ili njihovih dela izvlače zaključci koji pri bližoj analizi nisu održivi.

„Postoje brojne mogućnosti za pogrešnu interpretaciju. To pokazuju slučajevi određenih bolesti koje onemogućavaju umetnike da stvaraju na način na koji su to radili pre pojave bolesti. Matis je zbog bolesti morao da promeni medij. To ne znači da je promenio umetnički pravac.“

I umetnici su, bez obzira na obdarenost, ipak samo ljudi, A geniji ne moraju bezuslovno da budu ludaci ili bolesni. Međutim, bolest često uzrokuje nove impulse i zbog nje nastaju posebna umetnička dela.