Bolje šanse za imigrante u Nemačkoj

U drugom izveštaju o integraciji - prvi je objavljen pre dve godine - radi se o toku integracionih procesa između 2005. i 2010. godine. Kako završavaju školovanje mladi stranog porekla, kakav je njihov udeo u obrazovanju? A kakav je udeo doseljenika na tržištu rada? Glavno pitanje glasi: u kojoj meri je 16 miliona nemačkih građana iz doseljeničkih porodica uključeno u društveni život ove zemlje?

Ministarka Bemer je govorila o napretku u integraciji poslednjih godina. U mnogim oblastima društvenog života, učešće ljudi stranog porekla se poboljšalo. „To važi posebno za ljude stranog porekla rođene u Nemačkoj. A odnosi se na ključne oblasti integracije - rano obrazovanje, školovanje i stručno školovanje, te tržište rada.“

Obdaništa su važna za učenje jezika

Danas ima mnogo više imigrantskih porodica koje upisuju svoju decu u obdaništa, no, ministarka Bemer zaključuje da je takve dece još uvek manje nego što bi moglo da ih bude, iako je obdanište veoma važno kada je reč o ranom utvrđivanju nemačkog jezika. Prema izveštaju koji je predstavila, broj imigrantske dece upisane u obdaništa se od 2008. do 2010. povećao za 34 odsto, ali je još uvek manji nego kod Nemaca čisto nemačkog porekla. Doduše, tu bitnu ulogu imaju i kapaciteti samih obdaništa u pojedinim saveznim pokrajinama, kao i radno vreme majke - pre svega broj radnih sati nedeljno.

Pozitivan trend u školama

Prema rečima opunomoćenice nemačke vlade za integraciju, izveštaj pokazuje pozitivan trend među učenicima: broj mladih stranog porekla bez završene škole opao je za 15 odsto. Osim toga, imigranata druge generacije bez završene škole ima duplo manje (2,8 odsto) nego u prvoj generaciji (5,7 procenata).

Osim toga, dalje analize upućuju na zaključak da o napretku u školi ne odlučuje imigrantska pozadina; važniji faktor je socijalno poreklo đaka. Prema rečima Marije Bemer, od velike važnosti je i pitanje da li je jezik kojim se govori u porodici - nemački: „Roditelji moraju biti na visini svoje odgovornosti. Moramo ih jače uključiti u obrazovni rad“.

Pojačati napore na planu stručnog školovanja

Ministarka je naglasila da, i pored pozitivnog razvoja, treba pojačati napore u oblasti školovanja u privredi, gde je udeo imigrantskog podmlatka između 15 i 25 godina u poređenju sa celokupnim stanovništvom još uvek veoma mali - 16 odsto. Istovremeno, udeo mladih stranog porekla u celokupnoj đačkoj populaciji sa završenom srednjom školom se u poređenju sa 2005. godinom povećao za 28 odsto.

I na tržištu rada se primećuje pozitivan trend. Stopa nezaposlenih je među imigrantima opala sa 18,1 odsto u 2005. na 11,8 procenata 2010. godine. Ali, i to je još uvek previše u odnosu na stopu nezaposlenosti celokupnog stanovništva Nemačke.

Problem predstavlja i nepriznavanje stranih certifikata o stručnim kvalifikacijama i fakultetskih diploma. Ministarka Bemer je naglasila da je nedavno doneti zakon o olakšanom priznavanju diploma doneo odlučujući napredak i da predstavlja kamen-međaš integracije.

Premali udeo imigranata u javnim službama

Vladina opunomoćenica za integraciju je ukazala i na to da su imigranti još uvek nedovoljno zastupljeni u javnim službama - gde njihov udeo iznosi nešto manje od 10 odsto.

U pedagoškim zanimanja se primećuje poboljšanje, jer se bitno povećao broj osoba stranog porekla koje rade u obdaništima i školama (povećanje od 21 odsto), srednjim školama (povećanje od 27 procenata) i visokim školama (povećanje: 8 odsto). „I javne službe moraju da odražavaju raznolikost našeg društva. U takvim službama nam je potrebno više imigranata, jer oni imaju ulogu mosta“, naglasila je Marija Bemer. Zato je nemačka vlada počela reklamnu kampanju za više imigranata u javnim službama.

Cilj podjednakog učešća građana stranog porekla još nije ostvarenu mnogim područjima društvenog života, kaže ministarka, ali dodaje da „se stvari razvijaju u ispravnom smeru“.

Autori: Sabine Ripberger / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković