Bolji dani za izbeglice u EU

Kroz male prozore vide se očajni ljudi, pribijeni na najjužem prostoru. U prepunim izbegličkim kampovima na grčko-turskoj granici vladaju nepodnošljivi higijenski uslovi. Nema tople vode, grejanja, odvojenih prostorija za muškarce i žene. Uz sve to još i odugovlačenje procedure za dobijanje azila.

Na konferenciji Akademije evropskog prava (ERA) o migracionom pravu u EU, Lukia Kotroni iz grčkog ministarstva spoljnih poslova nabraja neprilike: „Zaostajali smo sa obradom mnogih slučajeva. Nije bilo dovoljno radnika. U izbegličkim kampovima nije bilo dovoljno mesta. A kada ljudima ništa ne obećate, oni nestaju. I tako, stalno i iznova.“

Sistem za azil u Grčkoj nije reformisan i to uprkos činjenici da u poslednjih 20 godina sve više izbeglica dolazi u Grčku da bi tu ostalo ili iz nje otišlo u neku drugu zemlju. 2010. vlada je pokrenula akcioni plan, kaže Kotroni: „Reč je o reformi procesa za dobijanje azila i stvaranju novih organa za azil; o tzv. screening-procesu za sve ilegalne useljenike: o poboljšanju kampova i usluga za ljude koji traže azil i o uvođenju proširene politike povraćaja.“

Saradnja na nivou EU

U tom procesu, Grčka je dobila pomoć Evropske unije. Evropska kancelarija za pitanja azila (EASO) sa sedištem na Malti treba da ojača praktičnu saradnju država Unije u pitanjima azila, da podrži države čiji je sistem za azil i prihvatanje izbeglica preopterećen.

Klaus Folden iz te kancelarije vidi uspehe u Grčkoj: „Do sada smo Grčkoj poslali 13 timova za podršku. Desilo se mnogo toga. Na primer: u drugoj instanci bilo je samo nekoliko komisija za pritužbe. Sada ih ima već deset, a početkom iduće godine biće ih 20. Reč je o sudijama koje dolaze iz Austrije.“

Folden je zadužen za podršku timova za azil koji se po potrebi šalju u pogođene države EU. Evropska kancelarija za pitanja azila treba da pomogne pri uvođenju zajedničkog evropskog sistema za azil. Ona sakuplja informacije o procesima u državama EU i podržava razmenu najboljih iskustava u praksi. Takođe, sakupljaju se i podaci o zemljama iz kojih izbeglice dolaze, kako bi se proverilo da li je njihov povratak u te zemlje moguć.

Situacija je bolja?

Kancelarija analizira ophođenje prema hitnim slučajevima kao i dolazak velikih grupa izbeglica. Slike prepunih izbegličkih kampova ne dolaze samo iz Grčke, već i iz Italije, Malte i drugih regiona Južne Evrope.

Lukia Kotroni kaže da je Grčka između ostalog zahvaljujući i Kancelariji EU napravila pomake: „Situacija je bolja nego ranije. U sistemu sada postoji mogućnost žalbe. Poboljšali smo uslove za prihvat pre svega u oblasti Evros, iako još uvek mnogo toga mora da se uradi. U region dnevno stiže oko 300 do 400 ljudi. Bolje je i što se tiče povraćaja. Ali to je pomak u određenim regionima.“

Kancelarija EU za azil ubuduće treba da dobije mogućnost da radi i van Unije. Takođe će sarađivati i sa drugim organizacijama, između ostalih i sa Međunarodnom organizacijom za migracije.

Autorke: Dafne Gratvol / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković