Bolji standard – manje potražilaca azila

Svake godine zabeleži se oko 700 miliona prelazaka spoljnih granica Evropske unije, od čega jednu trećinu čine građani trećih zemalja. Procenjuje se da će broj ulazaka i izlazaka iz šengenske zone nastaviti da raste u narednim godinama. Evropska unija nastoji da onim putnicima trećih zemalja, koji u „šengen“ ulaze legalno i sa tzv „dobrim namerama“ još više olakša tu proceduru, dok se istovremeno radi na boljoj kontroli i zaštiti od zloupotreba slobode kretanja.

Konstatujući da vizna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana predstavlja veliki uspeh, komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malmastrom je dodala: „Generalno gledano bezvizni režim za zemlje Zapadnog Balkana funkcionisao je vrlo dobro. Svaki danom susrećem se sa mladima koji su srećni što konačno mogu da posete prijatelje, školuju se i putuju bez ponekad ponižavajuće procedure podnošenja zahteva za vizu.“

Potražioci azila sa Balkana najčešće Romi

Kao jedini problem, Malmstrom je navela povećanje broja zahteva za azil koji stiže iz ovog regiona. Ona naglašava da su te brojke u nekim zemljama Evropske unije vrlo porasle, a da su uglavnom potražioci azila pripadnici romske zajednice.

„Prema pripadnicima romske zajednice ne ophodi se uvek dobro. Mnogo je diskriminacije. U kontaktu smo sa tim zemljama kako bi videli kako možemo da poboljšamo uslove života romskoj populaciji, što bi uticalo i na smanjenje broja potražilaca azila“, ukazuje Malmstrom.

Evropska komesarka za unutrašnja pitanja upozorila je da bi nerešavanje tog problema stvorilo još više političkih tenzija, koje već i sad postoje u zemljama članicama.

Dalje širenje viznih olakšica

Pored pet zemalja Zapadnog Balkana koje su 2009. odnosno 2010. godine ušle na „belu šengensku listu“, vizne olakšice za šengenski prostor imaju i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, dok se očekuje otvaranje pregovora sa Jermenijom i Azerbejdžanom.

Istovremeno, Turska, kao dugogodišnji kandidat za članstvo u EU, nema još pokrenut zvanični dijalog o viznoj liberalizaciji, dok se kao vrlo osetljivo političko pitanje tretira dijalog oko viznih olakšica za građane Rusije, koji bi trebalo da preraste u strukturalni dijalog o viznoj liberalizaciji. U Evropskoj komisiji očekuju i da bi do kraja godine biti pokrenut dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom.

Evropska unija nedavno je pokrenula i „vizni, informativni sistem“ koji za cilj ima elektronsku obradu podataka u digitalnoj formi, pri čemu pečatiranje pasoša više neće biti potrebno, a sve informacije o putnicima biće dostupne svim zemljama članicama.

Za one koji nameravaju da duže ostanu na teritoriji „šengena“ biće pokrenut i „imigracioni portal“ koji će sadržati sve zakone i uslove za boravak u svim zemljama članicama, kao i informacije o državnim, ali i nevladinim organizacijama koje se bave imigracionim pitanjima. sprečavanja zloupotrebe.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković