Bombe ometaju izgradnju vetrenjača

Nordajh, mali živopisni grad na severu Nemačke popularan je među turistima. Ali malo njih zna da se ispod talasa, na samo nekoliko kilometara od obale, kriju neeksplodirane bombe i nagazne mine kriju. „U nemačkim morima ima oko 1,6 miliona tona municije“, kaže Bernd Šerer koji je zadužen za zaštitu mora u Ministarstvu zaštite životne sredine u Šlezvig-Holštajnu, pokrajini koja se izlazi i na Baltičko i na Severno more.

Stotine tona avionskih bombi, mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava i dalje se nalazi u nemačkim priobalnim vodama. Većina njih trune tu već više od pola veka. U severnom moru ima ih najmanje 1,3 miliona tona. Između 1945. i 1948. godine veliki deo tog oružja bačen je pod nadzorom britanskih okupacionih snaga. „Posle Drugog svetskog rata glavni cilj je bio brzo se otarasiti gomile stare municije koja potiče iz rata“, kaže Šerer. Za prevoženje i bacanje neeksplodiranih ubojnih sredstava bile su angažovane sve vrste brodova i čamaca. Čak su i privatni ribarski čamci nosili bombe do određenih područja gde su one bacane u more. Bili su plaćeni za svaku vožnju.

Stara municija, nova opasnost

Podvodne deponije decenijama nisu izazivale veću zabrinutost pošto su priobalne vode smatrane pogodnim područjem za odlaganje različitih vrsta štetnih supstanci. Ali stvari se sada menjaju. Vetrenjače u priobalju su ključni deo agende nemačke vlade kada je u pitanju obnovljiva eneregija, a municija u tom predelu usporava njihovu izgradnju.

„Boskalis Hirdes“, međunarodna kompanija koja se bavi uništavanjem neeksplodirane municije pronašla je, prema rečima tehničkog direktora Jana Kelbela, mnogo više ubojnih sredstava nego što se očekivalo. „Očekivali smo oko 50 mesta na razdaljini od oko 45 kilometara, a do sada smo pronašli 200”, kaže Kelbel. Njegov tim čisti put za operaciju postavljanja podvodnog kabla za vetrenjače na istočnofrizijskom ostrvu Borkum. Stručnjaci su očekivali da će naići na jedno od 18 mesta za koje se pretpostavlja da je deponija, ali su bili iznenađeni brojem deponija. „Od 600 mesta na kojima smo tražili, za oko 350 se ispostavilo da su mesta sa neeksplodiranim ubojnim sredstvima“, kaže Kelbel.

Osetljivi osigurači

U avgustu je Kelbelov tim deaktivirao avionsku bombu iz Drugog svetskog rata na peščanom ostrvu u Severnom moru. U većini slučajeva, kontrolisana detonacija je jedini bezbedan način za uklanjanje zaostale municije. „Zbog vrste osigurača koje ima ta vrsta municije ne postoji šansa da se transportuju“, objašnjava Kelbel. „Definitivno moramo da ih raznesemo na licu mesta.“

Ali kontrolisane eksplozije imaju ogroman uticaj na život u moru. Morski prasići, sive i obične foke žive u tom delu Severnog mora, kaže Peter Lijenau, direktor Stanice za foke u Nordajhu. „Kada se dogodi kontrolisana eksplozija pod vodom očigledno je da to nije dobro za te sisare“, ističe Lijenau, dodajući da su eksplozije i iznad površine vode opasne po morske životinje, naročito u određenim periodima godine.

Kada se tako nešto dogodi u vreme ima dosta mladih (u junu i julu kada su u pitanju obične foke ili decembru i januaru kada su u pitanju sive foke) može se dogoditi da majke pobegnu i ostave svoju mladunčad, objašnjava Lijenau. Kontrolisane eksplozije mogu probiti pluća i bubne opne foka u radijusu do četiri kilometra. Čak i na udaljenosti od 10 kilometara eksplozija može oštetiti sluh morskih sisara.

Smernice za deponije sa municijom

Vetrenjače u priobalju trebalo bi da obezbede značajan procenat obnovljive energije u naredne dve decenije u Nemačkoj. A kako i druge zemlje sele proizvodnju energije na more, vrlo je verovatno da će se i oni suočiti sa sličnim problemima.

Grupa nemačkih organizacija za zaštitu životne sredine, uključujući Uniju za očuvanje prirode i biodiverziteta (Nature and Biodiversity Conservation Union - NABU) tražila je pravne smernice za postupanje sa podvodnim deponijama sa municijom. Trenutno nema zvaničnih pravila kada su u pitanju kontrolisane eksplozije.

Stručnjak za uništavanje ubojnih sredstava Kelbel je saglasan da bi takve smernice bile korisne. „Sada nemamo nikakva opšta pravila te vrste“, kaže Kelbel. „Radimo u zatvorenom i veoma osetljivom okruženju. Uništavanje mina u moru na licu mesta je veoma teško, jer pre eksplozije moramo da proverimo koje su životinje na tom području i kako možemo da zaštitimo to područje od detonacije.“

Autori: Julijan Bone / Milka Domanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković