Borba za čast Kristijana Vulfa

Kristijan Vulf je u sudnici nastupio pre kao tužilac, nego kao optuženi, komentarišu nemački novinari. Osim toga, na reveru je nosio svoj Orden za zasluge Savezne republike Nemačke, koji je dobio stupanjem na funkciju predsednika 2010. godine. „Potpuno sam siguran da ću biti oslobođen svih optužbi, jer sam se, tokom mandata, uvek ponašao korektno“, kaže Vulf, inače po obrazovanju pravnik.

Pforchajmer cajtung smatra da Vulf ima prevelika očekivanja od ovog suđenja: „Vulf je mogao da izbegne mučne dane na sudu, ali nije prihvatio novčanu kaznu. On želi da ga oslobode, želi da povrati svoju čast. Ali sud neće odlučivati o tome: svi pogrešni potezi, sve blamaže i gluposti koje je Vulf počinio tokom svog mandata, u ovom procesu neće igrati nikakvu ulogu. Ali svi će o njima govoriti. Šta god da se desi – na ovom suđenju neće biti pobednika. Pobednik pogotovo neće biti Kristijan Vulf.“

Veclarer cajtung u svom komentaru aludira na poznati nemački roman „Izgubljena čast Katarine Blum“: „'Izgubljena čast Kristijana Vulfa' – očigledno je da se bivši predsednik oseća slično kao heroina pisca Hajnriha Bela. Oseća se kao žrtva nemilosrdne mržnje medija, koja poznaje samo jedno, uništenje objekta mržnje“, Ipak, za razliku od junakinje tog romana, Vulf je mogao da izbegne medijsku kampanju protiv sebe samog.“

Istovremeno, Rajniše post piše da je vreme da novinari prekinu sa kritikama na Vulfov račun: „Postoje stari protivnici koji sada misle da je hajka odavno gotova i da bi trebalo da se ostavi na miru čovek koji je i politički i privatno dovoljno kažnjen. Predsednik Vulf je istorija, i to je dobro, jer stvarno nije umeo da ispuni pozlaćeni okvir najviše funkcije u državi. Ali, Vulf-borac, koji se juče mogao videti i čuti – on zaslužuje poštovanje.“

Noje rur cajtung: „Ako vam je preostalo makar malo razumevanja, možete da u sebi pronađete samo saosećanje za Kristijana Vulfa. Njegov pad je bio brutalan i šteta je zahvatila sve: funkciju predsednika Nemačke, njegov ugled, njegov brak. Razumljivo je da on oslobađajuću presudu vidi kao svetlo na kraju tunela. Ali to je samo pravna strana. On zapravo nije svrgnut zbog delikta, već zbog načina na koji se ponašao. Oslobađajuća presuda bila bi prvi korak da se vrati u politički život. Trebalo bi da nađe posao koji bi mu dao drugu šansu.“

Hod po žici Zigmara Gabrijela

Druga važna tema nemačke štampe je kongres Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) na kome je dosadašnji predsednik stranke Zigmar Gabrijel uspeo da osigura ponovni izbor i podršku, uprkos porazu na izborima.

Lautsicer rundšau: „Predvodnici SPD-a, pre svega Zigmar Gabrijel, nalaze se u škripcu. Sa jedne strane, nose najveći deo odgovornosti za probleme u koje su uvalili partiju, sa druge, samokažnjavanje ne sme da ode predaleko, jer bi moglo da ugrozi opciju zajedničke vlasti nevoljenim strankama Unije. Zigmar Gabrijel je odgovorio izazovu pred 600 partijskih delegata u Lajpcigu. To nisu bila samo naklapanja – u pitanju je bio ozbiljan partijski drug, koji svojima polaže veliki račun. Ukratko, Gabrijelova analiza glasi ovako: privredna kompetencija stranke SPD je neubedljiva, a u svojoj najvažnijoj oblasti, socijalnoj politici, jedva zadržavaju kredibilitet. To se ne zasniva samo na anketama običnih građana – i članovi stranke imaju isti osećaj.“

Berliner morgenpost: Ovo je bio partijski kongres u nevreme. Obavezni su da svake dve godine ponovo biraju partijsko vođstvo. Ovo bi trebalo da bude proslava nakon pobede Socijaldemokrata i Zelenih. Sada je simbol propalih iluzija i neizvesnosti. U svetlu tog izazova, najvećeg otkako je Zigmar Gabrijel na čelu partije, on je izveo retorički hod po žici i vratio stranku u stvarnost, ali i privoleo je na kompromis.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković