Borba za bolji svet

Ono što je u prvom planu Generalne skupštine UN nije sporno: teme kao što su rat u Siriji i nuklearni spor sa Iranom dominiraju razgovorima predstavnika 193 zemlje. Među delegatima u Njujorku se, međutim, istovremeno vodi i još jedna, budućnosti okrenuta debata.

Reč je o bilansu i nastavku sprovođenja osam takozvanih milenijumskih ciljeva, koje su UN sebi postavile 2000. i kojima žele da do 2015. daju ekonomski podsticaj siromašnim zemljama. Države članice tada su pored ostalog postigle dogovor da broj siromašnih u svetu treba prepoloviti, svima obezbediti osnovno obrazovanje, za dve trećine smanjiti smrtnost dece ispod pet godina starosti i prepoloviti broj ljudi koji nemaju pristupa čistoj pijaćoj vodi. Sve to trebalo je da se finansira iz sredstava pomoći za razvoj.

Uspesi i neuspesi uravnoteženi

Kada je reč o uspešnosti sprovođenja milenijumskih ciljeva, nadležni za ta pitanja, podsekretar UN Dejvid Malon smatra da je dosadašnji rezultat izbalansiran: „Biće teško do 2015. ostvariti sve ciljeve“, rekao je on. Neki su ipak već uspešno ostvareni. Tako se beleži uspešna borba protiv ekstremnog siromaštva. Kako se i očekivalo, broj ljudi koji moraju da žive sa manje od 1,25 dolara na dan se prepolovio, ističe Malon.

Humanitarne organizacije to relativizuju. „Razlog za poboljšanje je privredni rast u Aziji“, kaže Volfgang Jaman, šef Svetskog programa hrane. „U Africi i Sahari situacija je i dalje dramatična. Tamo su razlike između bogatih i siromašnih veće“, rekao je Jaman za nemački radio WDR. Tamo još uvek gladuje ukupno 900 miliona ljudi što predstavlja sedminu stanovništva.

Pozitivni pomaci napravljeni su, prema navodima podsekretara UN Malona i u borbi protiv side. Ujedinjene nacije do 2015. žele da zaustave širenje te infektivne bolesti i dovedu do promene trenda. Iako se danas u odnosu na ranije, mnogo manje ljudi zaražava virusom side, pitanje je da li će UN postići taj cilj.

UN sebe na pravom putu vide i kada je u pitanju obrazovanje. Dejvid Malon ipak priznaje deficite. Istina je da većina dece trenutno pohađa školu, ali isto tako je i istina da oko 60 miliona dece širom sveta još nema tu mogućnost.

Malon jasno daje do znanja da omogućavanjem osnovnog obrazovanja još nije učinjeno sve što bi trebalo učiniti.

Cilj pitka voda ostvaren

Jedan od najvažnijih etapnih ciljeva UN su, prema sopstvenim navodima, ostvarile već prošle godine. Više od šest milijardi ljudi, dakle oko 90 odsto ukupnog svetskog stanovništva u međuvremenu ima pristup pitkoj vodi. U odnosu na 1990. to je dve milijarde više.

Taj rezultat postignut je takođe više zahvaljujući razvoju u Aziji. Tamošnji gradovi postali su moderniji i čistiji, higijenski uslovi su se poboljšali i bez pomoći spolja. Malon smatra da je došlo vreme da se razmisli o klasičnom principu pružanja finansijske pomoći: „Ta pomoć je korisna, ali nije presudna.“ To mišljenje deli i bivši nemački predsednik Horst Keler. „Bilateralni razvojni rad nije prevaziđen, ali on mora da istupi iz starih šablona“.

Keler je koautor jednog stručnog izveštaja koji bi trebalo da pomogne da se ostvarivanje milenijumskih ciljeva nastavi i nakon 2015. Generalna skupština UN ove srede (25.9.) postigla je dogovor da taj predlog razmotri u septembru naredne godine.

Autori: Hajmo Fišer / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković