Borba za lidera srpske opozicije

Opozicija je saopštila da je sakupila više od milion potpisa za raspisivanje vanrednih izbora, ali to bar za sada nikoga nije impresioniralo. Vlasti poručuju opoziciji da izbora neće biti, a analitičari upozoravaju da broj potpisa ne obezbeđuje nove izbore.

Nema ništa od jedinstva opozicije

Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić ističe za Dojče vele da opozicija želi da pokaže da nešto radi, ali i da se stranke na ovaj način bore za mesto lidera opozicije. Srpska napredna stranka (SNS) kao argument ima svoju snagu, a Demokratska stranka Srbije (DSS) smatra da na svojoj strani ima iskustvo boravka na vlasti i u vođenju državnih poslova.

Bez obzira na taj rivalitet ove dve stranke su, zajedno sa Novom Srbijom, obavestile javnost da je postignuto jedinstvo opozicije oko pritiska na vlast da raspiše izbore. Milan Nikolić misli da je to jedinstvo pod velikim znakom pitanja:

„Ja mislim da sve zajedno od toga neće biti ništa. Jer, prosto sastav je takav da se neće moći udružiti. Previše je tu partijskih interesa, liderskih interesa, pa i taština umešano, da bi od toga nešto bilo.“

Koštunica želi vodeću ulogu

Očigledno je da se još uvek radi na postizanju dogovora između narodnjaka i naprednjaka, kaže za Dojče vele sociolog Vladimir Vuletić. On skreće pažnju na to da je lider DSS-a Vojislav Koštunica radije za to da bude u opoziciji nego da bude mlađi partner u nekakvoj koaliciji. Problem u opozicionim dogovorima može biti i Koštuničin stav prema Evropskoj uniji zbog Kosova, dodaje Vuletić:

„Dakle, biće interesantno na kraju krajeva videti da li je moguće uopšte tu dilemu razrešiti. Pogotovu ako se zna da je zbog toga svojevremeno pukla i koalicija između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Ako je neko bio raspoložen i spreman da se odrekne vlasti, da tako kažem, zbog toga, nejasno je zašto bi sada Koštunica pristajao na nešto što je naprednjački stav u pogledu Evropske unije, samo zato da bi imao nekakav čvrst opozicioni blok. A i taj čvrst opozicioni blok je račun bez krčmara ako se ima u vidu da su radikali nešto što je van toga.“

Amaterske greške i dvorske spletke

Bez svojih briga nije ni vladajuća Demokratska stranka (DS). Afera sa rentiranjem stana Zorice Tomić u Parizu za mnoge je bila signal unutarpartijskih obračuna u toj stranci. Milan Nikolić kaže da trvenja postoje, ali da nisu toliko ozbiljna da bi se govorilo o više frakcija. Sve što se dešavalo u vezi s tom aferom, on pre vidi kao niz amaterskih grešaka:

„Ali, sigurno je da to čini da ugled ove stranke u izvesnoj meri opada. Jer, to je vidljivo i iz ispitivanja javnog mnjenja. Danas je DS samo nešto malo jača od naprednjačke stranke koju vodi Tomislav Nikolić. Znači, greške se plaćaju, plaćaju se ugledom i plaćaju se gubitkom birača. I, ako se DS ozbiljnije ne pozabavi svojim sopstvenim redovima, svojim članovima, i posebno nekim mladim, ambicioznim liderima, koji prave ozbiljne greške, ona će to platiti na izborima.“

Vladimir Vuletić kaže da otkrivanje sličnih afera u demokratskim zemljama ima i svoje pozitivne strane. Međutim, ako znamo da Srbija još nije u toj meri demokratska zemlja, kaže Vuletić, otkrivanje takvih stvari ne predstavlja izraz nekih demokratskih pomeranja nego izraz dvorskih spletki.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković