"Borba za opstanak"

“Ova utakmica traje 90 minuta, kida mi živce sa 900 njutna. Ovo nije samo pokušaj, moramo da pobedimo, treba da budem usred dešavnja umesto da samo prisustvujemo. To znači: 11 muškaraca i 22 noge, pobeda ili druga liga, nema izvinjenja.”

Pobeda ili druga liga, to je radnja komada “Borba za opstanak”. Prvoligaški klub se bori u poslednjoj utakmici u drugom poluvremenu da ostane u prvoj ligi. Na klupi sede menadžeri, treneri, asistenti, maseri i rezervni igrači. Svi oni komentarišu utakmicu.

Denis Akad vrlo angažovano glumi glavnu ulogu - menadžera. Taj se nervira oko svega: urla, pravi nered i neprestalno telefonira. U stvarnom životu ovaj dvadesetogodišnjak sedi u zatvoru u Zigburgu zbog pljačke i nasilja.

“Kada sam prvi put čuo za ovaj projekat, nisam uopšte znao o čemu se tu radi. Mislio sam da je to nešto kao “Romeo i Julija”. Nisam imao pojma da postoje tako moderni komadi.”

“Bilo je jasno da ćemo dobiti neke olakšice u zatvoru ako budemo učestvovali u ovom projektu. Ali nisamo zbog toga ovde. U početku možda i jeste bilo tako ali sam onda primetio, da mi se sve to jako dopada. I onda ispada da sam dva puta pobedio: meni je to zabavno a pritom imam odredjene olakšice u zatvoru.”

Uloge kao da su pisane za zatvorenike

Za probe zatvorenik dobija odobrenje da napusti zatvor. Ove zatvorenike u proseku čeka još pola godine zatvora. Za mnoge od njih gluma je način da savaldaju agresiju. Uloge u ovom komadu kao da su pisane za njih: klevete, psovke, pretnje. Sve je vrlo realistično poput brze i dramatične fudbalske utakmice.

Devetnaestogodišnji Severin Bah, osudjen zbog teškog nasilja u zatvoru puno čita i piše priče. I za njega je ovo prvi susret sa pozorištem. U “Borbi za opstanak” on glumi masera. Nalazi paralele izmedju svog života i uloge.

“Ja sam sada skroz dole, takoreći u podrumu društva. Znam da ću se opet popeti, uradiću nešto da bi se to dogodilo. Učiću kroz knjige, završio sam školu ovde. To je samo mali deo. Napolju me čeka moj brat. On hoće da postane advokat i podržava me. Isto kao i moje prodice iz Afrike i Nemačke."

Rediteljka Marita Ragonese je pronašla komad i ubedila upravu zatvora u Zigburgu da je ovo pravi projekat za njih. Rediteljka kaže da nije lako raditi sa mladim muškarcima. Na početku su mnogi gubili volju i napuštali trupu. Marita Ragonese je uspela da motiviše momke u trenucima dvojbe.

“Imali su nedostatak samopuzdanja, govorili da to nikad nisu radili i da ne mogu da zapamte tekst. Još pre dve tri nedelje su me pitali zašto verujem da ćemo usepti. A ja sam im odgovorila da verujem u njih!