Borcima protiv kapitalizma duva vetar u leđa

Dugogodišnji čelnici Lotar Biski i Oskar Lafonten više ne žele da se kandiduju za predsedničku funkciju. Osim toga, posle poslednjih uspeha na saveznim i pokrajinskim izborima, stranka će morati da se opredeli između perspektiva vlasti i opozicije. To pitanje će verovatno biti ugrađeno i u novi partijski program koji bi trebalo da bude donet do kraja 2011. godine. Levica u poslednje vreme oseća vetar u leđima. U nedelju je sa osvojenih 5,6 odsto glasova uspela da uđe u pokrajinski parlament Severne Rajne Vestfalije. U ovoj pokrajini živi svaki šesti stanovnik Nemačke, pa je i njen uticaj na saveznu politiku – veliki. Osim toga, konzervativno-liberalna vlada Nemačke je izgubila većinu u Veću pokrajina, Bundesratu. Pri donošenju zakona koje mora da odobri Bundesrat, kancelarka Angela Merkel će tako biti upućena i na opoziciju, koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i, naravno - Levica.

„Uskoro će nas biti svuda!"

Uspeh na pokrajinskim izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji ima veliki značaj za Levicu, kao što je istakao njen predsednik Lotar Biski: „Ovo je uspeh zbog toga što je reč o najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini i krajnjem zapadu Nemačke. Ja sam sa krajnjeg istoka i mogu da konstatujem da smo sada prisutni u sedam zapadnonemačkih parlamenata. Uskoro ćemo biti prisutni svuda!" - U šest istočnonemačkih pokrajina, zajedno sa Berlinom, Levica je tradicionalno jaka i zastupljena u svim tamošnjim parlamentima. U gradu-pokrajini Berlinu, ona je tamo na vlasti u crveno-crvenoj koaliciji sa Socijaldemokratama. Bivši predsednik Socijaldemokratske stranke, Oskar Lafonten, tu stranku je napustio 2005. da bi prešao među levičare i nešto kasnije zajedno sa Biskijem postao njihov predvodnik.

Na vlast, zašto da ne?

U Rostoku će stranka izabrati nova dva predsednika. 66-godišnji Lafonten i 68-godišnji Biski više nisu na raspolaganju. Doduše, njihov uticaj se neće smanjiti. Lafonten će ostati šef poslaničkog kluba Levice u sarskom parlamentu, a Biski vodi poslanički klub Levice u Evropskom parlamentu. On je, osim toga, i predsednik Evropske levice. Ipak, teško je proceniti kakvim će putem stranka krenuti bez dvojca koji je godinama bio na njenom kormilu. Biski važi za pragmatičara, a Lafontena bije glas večitog opozicionara? - „Gluposti", rekao je sarski politički doajen, dodavši da nema ništa protiv učešća u vladi: „Diskusija može da se vodi samo oko uslova učestvovanja u vladi. A to je legitimna diskusija. Uostalom, nju vode i druge stranke".

Konzervativci neće „povratak komunista"

Baš to se i dešava u Severnoj Rajni Vestfaliji posle izbora za pokrajinski parlament. Teoretski su moguće: velika koalicija Socijaldemokrata (SPD) i demohrišćana (CDU), ali i razne tropartijske koalicije. Levica je izrazila spremnost da stupi u koaliciju sa socijaldemokratama (crveno-crvena koalicija) – ukoliko SPD promeni kurs na planu socijalne i obrazovne politike. Konzervativci (CDU) i liberali (Stranka slobodnih demokrata – FDP) su još za vreme predizborne kampanje upozoravali da ne žele stvaranje takve koalicije. Oni tvrde da bi to značilo povratak komunista na vlast. Šef Levice Lotar Biski već godinama sluša takva upozorenja svojih politički protivnika i ona ga odavno ne uzbuđuju: „Kada bismo sada još bili proglašeni za leve ekstremiste, onda biih zaista morao da se zapitam ima li tu još uopšte realnog razuma ili ne", kaže Biski.

Pokude protivnika za njih su često - pohvale

Konzervativci stalno upiru prstom u antikapitalističku struju u redovima Levice, naime, na Komunističku platformu, zbog koje se čitava stranka nalazi pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka. Iz perspektive tržišno orijentisanih snaga, i banalni zahtevi za podržavljenje banaka predstavljaju dokaz za postojanje „leve opasnosti". No, Oskar Lafonten na te optužbe gleda kao na pohvale i u njima vidi potvrdu stavova za koje se zalaže već godinama: „Mi smo čvrsto ubeđeni da privatni bankarski sektor u današnje vreme svetskih procesa koncentracije ugrožava i siromaši demokratiju. To je aktuelna realnost".

Veza sa bazom - najvažnija

Kada Lafonten i Biski budu napustili rukovodeće fotelje, u njih bi trebalo da sednu Gezine Leč i Klaus Ernst. Gezine Leč je stručnjak za finansije i potiče iz istočne Nemačke; Klaus Ernst je zapadnonemački sindikalni profesionalac. Oni će imati zadatak da osmisle budući partijski program Levice. Nacrt tog programa objavljen je u martu i u njemu je lako prepoznati stil Oskara Lafontena. Krajem 2011. on će biti predmet glasanja oko 78.000 članova stranke. „Meni je važno", rekla je Gezine Leč, „da konkretno diskutujemo o ovom nacrtu. Moramo se zapitati i kako da rezultate našeg rada najbolje uskladimo sa tim nacrtom. Mislim da ćemo zadržati osnovni idejni pravac nacrta, ali diskusija će imati smisla samo ako se u nju uključe svi članovi".

Osnovni cilj ostaje – borba protiv kapitalizma

Klaus Ernst, 55-godišnji Bavarac, smatra da je posebno važno stalno jačanje partijske baze: „Imam utisak da naši članovi imaju šta da kažu o političkim temama i drugim sadržajima. Kako će, na primer, članstvo stranke biti zastupljeno u odlučivanju o koalicionim ugovorima? Mi smatramo da odluke članova važna stvar i da ih moramo poštovati u skladu sa našim pravilnikom".

Klaus Ernst i Gezine Leč neće imati lak posao: svi će ih porediti sa bardovima politike, Lafontenom i Biskijem. No, i pored svih razlika, svi su složni oko jednog političkog cilja, a to je borba protiv kapitalizma u njegovom realno postojećem obliku. Kritičari to smatraju dokazom za nedemokratičnost Levice, a za Levicu je to baš potvrda demokratičnosti. Lotar Biski je to ovako formulisao: „Nema socijalizma bez demokratije! To piše i u nacrtu novog programa".

Autori: M. Firstenau, S. Bojić

Odg. urednik: N. Jakovljević