Bozicne i novogodisnje cestitke umetnika koji slikaju pomocu usta ili stopala

Ko želi može ove čestitke i da kupi, ali sve je na dobrovoljnoj bazi. Sama ideja začeta je pre tačno pola veka, kada je slikar Arnulf Erih Štegman, inače sam obolo od dečje paralize, osnovao Svetsko udruženje umetnika koji slikaju pomoću usta ili stopala. Asistentkinja šefa Izdavačke kuće za hendikepirane umetnike, Vilma Vag i umetnik koji slika pomoću usta Lars Hulerer govore o aktivnostima ovog udruženja.

„Slikar Arnulf Erih Štegman osnovao je Svetsko udruženje umetnika koji slikaju pomoću usta ili stopala pre tačno 50 godina. On sam je izuzetno slikao pomoću usta, a sa dve godine je oboleo od dečje paralize. Od svojih slika pravio je reprodukcije za razglednice, i tako zaradjivao za hleb. Potom mu je sinula ideja, da ako to njemu polazi za rukom, zašto ne bi i ostalim hendikepiranim slikarima. Tako je i nastalo ovo Udruženje, kaže Vilma Vag i dodaje da se Udruzenje prvobitno sastojalo od 16 slikara. Danas njihov broj iznosi 700 širom sveta. U Nemačkoj ih je desetoro.“

Osnovu rada Udruženja predstavlja saradnja sa izdavačkim kućama širom sveta, koja nije isključivo komercijalne prirode, kaže Vilma Vag:

„Udruženje traži izdavače koji bi pomogli ovu aktivnost samopomoći. Kažem samopomoći jer mi nismo organizacija koja svoj rad zasniva na donacijama. Umetnici slikaju kvalitetne slike, a izdavači se staraju da se one i prodaju, da umetnici budu nagradjeni svojim radom, kroz novac i priznanje. Udruženje održava kontakte sa umetnicima, sklapa sa njima ugovore, dok izdavači dobijaju od udruženja pravo da reprodukuju slike umetnika u formi čestitki ili kalendara.

Nemačka izdavačka kuća formirana je 1997. Naš zadatak je da prodajemo čestitke i kalendare slikara, i da održavamo kontakte sa umetnicima. Takodje jednom godišnje organizujemo radionice na kojima nemački slikari mogu da razmene iskustva i prodube svoja znanja. Jedini uslov da neko postane član ili stipendista Udruženja je da ne može da slika rukama.”

Slikar Lars Hulerer je od 1999e stipendista Nemačke izdavačke kuće za umetnike koji slikaju pomoću usta ili stopala. Nakon teške saobraćajne nesreće ostao je paralizovan od vrata naniže. Već 15 godina slika pomoću usta:

“Počeo sam da slikam na rehabilitacionoj klinici u Tibingeru, gde sam i naučio kako da iskoristim preostale sposobnosti. Ergoterapeutkinja mi je predočila opcije, rad na komjuteru ili igranje šaha, eventualno slikanje. Odlučio sam se za slikanje, na početku je išlo jako teško, što me je dugo deprimiralo, sve dok mi jednom nije uspelo. Šest godina kasnije, tokom studija na Umetničkoj akademiji, moje slike su postale bolje i profesionalnije. Udruženje hendikepiranih umetnika videlo je članak u novinama o meni, kontaktirali su me i ponudili stipendiju. Otada zaradjujem i svoju mesečnu platu”, kaže Lars Hulerer.

Koje su prednosti Udruženja za umetnike, objašnjava Vilma vag:

„Umetnici imaju samo prednosti od Udruženja. Dobijaju mesečnu platu ili stipendiju utvrdjenu ugovorom. Osim toga Udruženje organizuje svake dve godine medjunarodne susrete, kao i izložbe širom sveta, što umetnici sami ne bi mogli. To je jedna lepa stvar koju činimo za njih.“

A Lars Hulerer kaže:

„Od 1999e imam stipendiju, tada sam bio i pozvan u Budimpeštu na susret svih evropskih umetnika, to je bilo divno, razmeniti iskustva i naučiti o tehnikama za slikanje pomoću usta od drugih umetnika. Svake godine nemački umetnici organizuju i susret u Potsdamu. Tokom nedelju dana od umetnice iz Berlina koja barata raznovrsnim tehnikama, može se puno naučiti. Sledeće godine su pozvani umetnici iz Udruženje umetnika koji slikaju ustima povodom 50ogodišnjice u Beč kako bi medjusobno razmenili znanja i iskustva, to več puno znači.“

Lars Hulerer najviše slika pejzaže i aktove. Njegova izložba u Sjedinjenim Državama imala je veliki uspeh. Priznanje za umetnički rad dalo je novi smisao njegovom životu:

“Slikanje je dalo novi smisao mom životu. Slikanje nije samo zanimacija da bi dan što brže prošao, već je divno da postoji i samopotvrdjivanje kroz ovu aktivnost. Izlagao sam više puta i kada se neka slika proda to me radure. I verujem da ljudi slike vole ne zato što su naslikane pomoću usta, već zato što su lepe. Slikanje me oplemenjuje, i lepo je kada čovek na kraju dana može da kaže da je dan bio produktivan”, kaže Lars Hulerer.