BP će morati da plati najmanje 20 milijardi

"Britiš petroleum će platiti sve neophodne radove za saniranje posledica katastrofe", rekao je Lamar Mekej, predsednik američkog ogranka BP, u maju pred američkim Kongresom. "Takođe ćemo izaći u susret svim legalnim zahtevima za nadoknadom štete", dodao je Mekej.

Koliko će to da košta? Mekej ne zna. U stvari niko ne zna, čak i u slučaju da narednih meseci zaista bude zastavljeno izlivanje nafte. Oblast je zagađena i svi pokušaji da se umanji dramatična situacija, biće skupi.

BP plaća turističke reklame

Oko 940 kilometara američke obale je zaprljano naftom, nekoliko nacionalnih parkova je ugroženo, baš kao i tursitička branša. U mestima na Floridi u udarnim terminima, puštaju se reklamni spotovi na CNN-u. Svi očajno pokušavaju da prenesu istu poruku: Ovde je još uvek lepo. Dobar deo spotova finansira BP.

Trenutno je zabranjen ribolov na mnogim mestima. Ribari ostaju bez posla, a nekima je potrebna i pomoć psihologa. Vlasti u Luizijani poslale su dva pisma BP za zahtevom da pomognu ribarima sa sumom od 10 miliona dolara. Naftni koncern još nije ništa platio.

20 milijardi je dovoljno?

BP je već potrošio oko 3,5 milijarde dolara - za zapušivanje rupe, čišćenje voda i odštetu stanovnicima. Bela kuća je u Vašingtonu uspela da navede BP da prihvati stvaranje fonda od 20 milijardi dolara. Zvuči kao mnogo novca, ali suma će biti raspoređena tokom četiri godine. Prema procenama mnogih posmatrača, BP tim fondom želi da izdejstvuje bolju pregovaračku poziciju i spreči preskupe sudske presude.

Istovremeno se ne zna da li je 20 milijardi dovoljno, ni da li će BP morati još više da plati.

Za BP bi mogao da bude koban američki zakon o čistim vodama. SAD bi mogle da zahtevaju od BP odštetu za svaki litar izlivene nafte - do 27 dolara po litru. To bi uvećalo troškove za još nekoliko milijardi.

Uprkos svom očaju i ljutnji na BP, niko ne želi da britanski koncern bankrotira. Uostalom tada bi Fond za pružanje pomoći bio ugrožen. Mnogi strahuju da bi BP mogao da se povuče iz regiona i ispred obala drugih kontinenata buši naftu. To bi ugrozilo radna mesta u zemljama zaliva, a troškovi katastrofe bi još jednom porasli.

Autori: B. Hamer / I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević