Bramerc o nedokazanom dogovoru Karadžića i Holbruka

List Frankfurter algemajne cajtung donosi intervju sa glavnim tužiocem Haškog suda Seržom Bramercom. Odgovarajući na pitanje da li mu je žao što suđenje Radovanu Karadžiću nije odmaklo dalje od čitanja optužnice, Bramerc je rekao:

„Sigurno je za žaljenje što postupak još nije suštinski počeo. Ali, ono što je važno jeste činjenica da je Karadžić, koji je tolike godine bio u bekstvu, uopšte uhapšen. Mnogi su smatrali da hapšenje više nije moguće. Zato nije od preteranog značaja da li će suđenje početi šest meseci ranije ili kasnije. Sada je na sudijama da raščiste preostala proceduralna pitanja kako bi proces mogao zaista da počne 1. marta“.

Na pitanje da li bi suđenje moralo biti prekinuto ako se pokažu kao tačne Karadžićeve tvrdnje da mu je Ričard Holbruk obećao imunitet, Bramerc je odgovorio:

„Sigurno ne bi bilo prekinuto. Prema našim dosadašnjim saznanjima nema dokaza da je postignut takav dogovor. S druge strane, sud je doneo jasnu odluku da ako takav dogovor i postoji on nema nikakav uticaj na suđenje. Niko ne može da garantuje imunitet u slučaju krivičnog gonjenja – osim Saveta bezbednosti koji je osnovao sud“.

Mladić u Hagu! Kad god bude uhapšen

Bramerc je u razgovoru ocenio da je sa sagovornicima u Beogradu uspostavio dobre profesionalne odnose zahvaljujući pre svega tome što službe na licu mesta mnogo efikasnije međusobno sarađuju nego ranije, a na pitanje šta će se dogoditi ako Ratko Mladić bude uhapšen nakon zatvaranja Haškog suda, odgovorio je:

„Potpuno je jasno da hapšenje preostala dva begunca, Mladića i Gorana Hadžića, ima apsolutni prioritet. Mi smo oprezni optimisti – (verujemo) da bi mogli biti uhapšeni pre zatvaranja Suda. Savet bezbednosti sada radi na mehanizmu za najgori slučaj – ako ne budu uhapšeni do tada. U tom slučaju bila bi aktivirana jedna komponenta suda. Međunarodna zajednica na taj način jasno stavlja do znanja da obojica, ma kada i ma gde bila uhapšena, ne mogu izbeći suđenje“, rekao je Serž Bramerc u razgovoru za Frankfurter algemajne cajtung.

EP pokazao Vašingtonu da nije brbljaonica!

EP pokazao Vašingtonu da nije brbljaonica!

List Lajpciger cajtung piše o odbijanju Evropskog parlamenta da dozvoli Amerikancima uvid u evropske bankarske transakcije:

„Od juče nemoguće je ismevati Evropski parlament kao suvišnu brbljaonicu. Pokazao je zube – i evropskim vladama i Vašingtonu. Poslanici su iskoristili nova ovlašćenja koja im daje Lisabonski sporazum i nisu bili spremni da progutaju sve što im serviraju vlade. Naoružani tim novim ovlašćenjima poslanici su dali prednost evropskim standardima o zaštiti podataka. To što će se ponovo pregovarati o sporazumu SWIFT svakako opterećuje odnose EU i SAD. Ali, to neće škoditi zajedničkoj borbi protiv terorizma. Ovom odlukom, koju su podržale sve stranke, Evropski parlament ustoličio se kao novi faktor političke moći“.

O istoj temi list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Sada je došlo do velikog loma. Počelo je nezadovoljstvom zbog ishoda Konferencije o zaštiti klime u Kopenhagenu. Amerikanci su smatrali da je za neuspeh kriva preterana ambicioznost Evropljana, Evropljani su bili razočarani mlakim nastupom američkog predsednika. Onda je Barak Obama otkazao sastanak na vrhu sa EU planiran za kraj maja. A sada je Evropski parlament, uprkos velikom američkom pritisku ili upravo zbog njega, odbio da ratifikuje Sporazum o razmeni podataka o bankarskim transakcijama koji je stupio na snagu 1. februara.

Savet ministara, Evropska komisija i SAD imali su dovoljno vremena da otklone sumnje u vezi sa sporazumom – da su ih ozbiljno shvatili. Ali, nisu i Parlament je sada pokazao da je to bila greška. I pokazao je da, zahvaljujući Lisabonskom sporazumu, ima moć veću nego ikada. Na taj način preuzeo je i veliku odgovornost“, upozorava Vestdojče algemajne cajtung.

Rizično je pomagati Grčkoj

O debati o pomoći prezaduženoj Grčkoj, list Tagescajtung piše:

„Vlade članica EU upustile su se u opasnu igru. U četvrtak ponovo su pozvale Grčku da štedi, ovog puta zaista. Finansijska pomoć nije obećana. Kancelarka Angela Merkel, ministar finansija Volfgang Šojble i njihove kolege tako su prihvatili dalji rast kamata na grčke državne obveznice, dodatno pogoršanje finansijske situacije u zemlji i još veću opasnost od bankrotstva. Ta igra zasniva se na pretpostavci da će grčka vlada sprovesti mere štednje tek kada situacija postane zaista kritična“.

na sledećoj strani:

Obama čvrstinom da smekša Ahmadinedžada

Obama čvrstinom da smekša Ahmadinedžada

Povodom obeležavanja godišnjice islamske revolucije list Rajniše post piše:

„Bilo je jasno da će Iran 31. godišnjicu islamske revolucije posebno obeležiti. To je učinjeno na taj način što je predsednik Mahmud Ahmadinedžad proglasio zemlju za „nuklearnu silu“. Svaka država ima pravo da koristi nuklearnu energiju u miroljubive svrhe. Pretpostavka je da njena nuklearna postrojenja i njene nuklearne ambicije budu transparentni. Međutim upravo na to Teheran nije spreman. Time se pothranjuju sumnje da ima drugačije namere i to izaziva zabrinutost međunarodne zajednice.

Oni koji su problem želeli da reše pregovorima, ostali su kratkih rukava. Sada se pominju oštrije sankcije, ali Kina, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti, ima drugačiji pristup. Peking smatra da su potrebni novi diplomatski napori. Tako nema jedinstvene politike prema Iranu, a korist od toga ima Teheran“, piše list Rajniše post.

Rajn-cajtung razmatra sankcije protiv Irana:

„Diplomatski cik-cak kurs pokazuje da je predsednik Ahmadinedžad uplašen. Iranski predsednik želeo bi da se predstavi kao jak čovek, a da pritom ne zatvori sva vrata za pregovore. I Ahmadinedžad je svestan da ne može da pobedi na svim frontovima. Ukoliko američkom predsedniku uspe da se dogovori o novim oštrijim sankcijama, Iran će biti u škripcu. I Rusija se sada distancirala od Teherana, a Obama mora sada da bude čvrst ukoliko želi da omekša iranskog predsednika“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević