Brisel: Dogovoreni „penali“ za zaduživanje

Teme finansijske, ekonomske i monetarne krize dominirale su i ovoga puta razgovorima lidera zemalja i vlada članica EU. Posebno je naglašena politička odlučnost svih 27 zemalja članica da očuvaju stabilnost evra, kao i da rade na jačanju dugoročnih ekonomskih politika. Iako će koraci biti usaglašeni, preporučeno je da strategije za izlazak iz krize budu različite, u zavisnosti da li zemlje imaju više ili manje fiskalnog prostora.

„Završili smo Strategiju za privredni rast i zapošljavanje, tzv. Evropsku strategiju 2020. Ona će pokrenuti stvari u ekonomiji. U finansijskom sektoru prioritet EU je da ima jak i zdrav bankarski sistem. U tom smislu dogovoren je tzv. ‘stres test’ za banke, koji će stupiti na snagu najkasnije u drugoj polovini jula“, rekao je Herman van Rompej, prvi čovek EU.

U vremenu kada su svetska tržišta poljuljana, a nedostatak poverenja je primetan i u bankarskom sektoru, stres test bi trebalo da vrlo transparentno oceni sposobnost banaka da izdrže ekonomske ili finansijske udare. Do sada su ti rezultati uglavnom bili poverljivi.

Kako regulisati budžet, a ne ugušiti privredu?

Lideri zemalja EU saglasili su se i da je potrebno izbeći podele između 27 zemalja članica EU i 16 zemalja evrozone, pri čemu je upozoreno da se ekonomske odluke jedne od članica tiču cele Unije. U tom smislu evropski lideri založili su se za poboljšanje koordinacije ekonomskih politika, ali i za jačanje budžetske kontrole.

Tako će od sledeće godine, svakog proleća, članice EU morati da predstave svoje budžetske programe, a one zemlje koje ne uspeju da ispune budžetske ciljeve ili smanje dugovanja, zacrtana Paktom stabilnosti i rasta, ubuduće će biti sankcionisane.

„Mi šaljemo jasan signal i građanima, tržištima i našim partnerima u svetu da ćemo konsolidovati budžet, smanjiti dugovanja, a pri tome nećemo ugušiti ekonomiju ili dovesti dobrobit ljudi u pitanje“, rekao je Žoze Manues Barozo, predsednik EK. On je dodao da finansijske reforme u EU treba da budu gotove do kraja 2011. godine, a akcenat EU u narednih 6 do 8 meseci i dalje bi trebalo da bude na jačanju ekonomije.

Sankcije Iranu, pristupni pregovori Islandu

Na Samitu u Briselu evropski čelnici usvojili su i deklaraciju o Iranu. „EU je duboko zabrinuta zbog nuklearnog programa Irana, a nove restriktivne mere su bile neizbežne. Ministrima spoljnih poslova EU je preporučeno da primene Rezoluciju 1929 Saveta bezbednosti i da usaglase dodatne sankcije na sastanku u julu“, rekao je Van Rompej. Nove evropske sankcije prema Iranu trebalo bi da se fokusiraju na trgovinski i finansijski sektor.

Istovremeno, EU je odlučila da otvori i pristupne pregovore sa Islandom, a jedan od uslova za ulazak Islanda u EU jeste rešavanje pitanje duga islandskih banaka prema Holandiji i Velikoj Britaniji koji iznosi 3,8 milijardi evra. Sa druge strane, evropski lideri su ocenili da je Estonija ispunila sve uslove za ulazak u evrozonu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević