Britiš petroleum plaća, bušenja se stopiraju?

Naftna kompanija Britiš petroleum (BP) kojoj pripada platforma „Dipvoter horizon“, preuzela je odgovornost za katastrofu u Meksičkom zalivu i nadoknadiće bar finansijsku štetu – ona druga, po životnu sredinu, mogla bi biti nenadoknadiva. Međutim, postoje svi razlozi da se postavi pitanje o tome kakav je sistem bezbednosti u BP – naime, reč je o trećoj velikoj nesreći na američkim platformama ove kompanije u poslednjih pet godina.

Koliko će sve koštati – o tome nema skoro nikakvih procena. Ali već su i sada gubici gotovo nesagledivi. Ne samo zbog uništene platforme i 800 hiljada litara nafte koja svakog dana ističe u more, nego i zbog posledica po životnu sredinu u tom području. Naftnom koncernu nije preostalo ništa drugo nego da prizna da je kriv, nakon što je predsednik Barak Obama izjavio da BP „snosi punu odgovornost“.

U sudove već stižu prve tužbe s vrtoglavim odštetnim zahtevima stanovnika obalnih područja. Ugrožene američke savezne države: Florida, Alabama i Misisipi najveći deo prihoda obezbeđuju od dve privredne grane na koje zbog ove katastrofe mogu zaboraviti mesecima, možda i godinama: od turizma i ribarstva. Čak četrdeset procenata ribe, školjki i rakova na američkom tržištu potiče iz Meksičkog zaliva.

SAD menjaju kompletnu strategiju?

Katastrofa u Meksičkom zalivu mogla bi uticati i na strateška opredeljenja američke vlade kada je reč o energetskoj politici. Naime, vlada je planirala da proširi prava na bušenja u dubokim vodama. Sada je predsednik Obama saopštio da neće biti nikakvih novih bušotina i platformi dok se ne utvrde tačni uzroci ove havarije.

Na razočaranje mnogih pristalica, Barak Obama je pre nekoliko nedelja najavio da će odobriti otvaranje novih, inače spornih, bušotina za naftu i gas ispred američkih obala. Nakon preuzimanja dužnosti, Obama je zaustavio realizaciju tih planova prethodnika, Džordža Buša. Odluka da ipak dozvoli bušenja objašnjava se željom da se SAD oslobode zavisnosti od uvozne nafte, a republikanci privole da podrže zakon o zaštiti klime koji se trenutno priprema u Kongresu. Taj zakon je jedan od najvažnijih Obaminih političkih poduhvata na unutrašnjem planu i predstavlja okosnicu njegove energetske politike.

Katastrofa u Meskičkom zalivu sada je ojačala pozicije protivnika bušenja. Senator demokrata Bil Nelson najavio je da će u Kongresu podneti predlog zakona kojim će za sada biti zabranjeno otvaranje bilo kakvih novih bušotina. Nameru objašnjava pretećom opasnošću od „ekološke i ekonomske katastrofe“. Barak Obama ipak ostaje pri svojim planovima i najavljuje da će sve učiniti kako bi se otklonili rizici u traganju za novim izvodima nafte i gasa.

Buši se samo u Meksičkom zalivu

Upravo zbog straha od posledica po životnu sredinu već godinama zabranjena su bušenja i duž atlantske, i duž pacifičke obale SAD. Jedini izuzetak bio je Meksički zaliv. Prema procenama američkog Geološkog instituta zalihe nafte duž obale Atlantika dostižu četiri milijarde barela, na pacifičkoj obali čak više od deset milijardi. Inače, godišnje SAD u zemljama članicama OPEK kupuju dve milijarde barela nafte.

rtre/sol/nb/nr