„Brutalno ubistvo - tihi tonovi“

„Ovih dana, Joram Ben-Zev izvukao je bolji loz od svog kolege Rona Prosora. Prosor, izraelski ambasador u Velikoj Britaniji, pozvan je u ministarstvo spoljnih poslova u Londonu; usput su ga pratile mnogobrojne televizijske kamere. Jedan ambasador se u toj situaciji oseća kao đak koga je direktor škole pozvao na razgovor, napisao je tim povodom list Gardijan.

Ben-Zev je, međutim, izraelski ambasador u Berlinu. On nije morao da ide nikuda, iako nemačka vlada, baš kao i britanska, ima mnogo pitanja o ubistvu jednog od vođa Hamasa u Dubaiju, ubistvu koje su, prema ubeđenju policije Ujedinjenih Arapskih Emirata, počinili pripadnici Mosada.

Nemački ministar spoljnih poslova, Gido Vestervele, namerno nije pozvao izraelskog ambasadora „na raport“. Umesto toga, poslao je svog opunomoćenika za Bliski istok, Andreasa Mihaelisa, na razgovor, i to sa drugim čovekom izraelske ambasade, Emanuelom Nahšonom. Mihaelis je imao zvanični zadatak da da zamoli izraelsku stranu da proveri da li ima informacije koje bi mogle doprineti rasvetljavanju okolnosti koje su dovele do smrti Mahmuda Al Mabhuha. Pritajena poruka ovog izaslanstva glasila je: Nemačka neće da udara u velika zvona kada je reč o ovom ubistvu – da ne bi bili opterećeni odnosi sa Izraelom.

Jedan od ubica imao nemački pasoš

No, Nemačka, doduše, ne može baš ni da sedi skrštenih ruku. Jer, prema nekim informacijama, jedan od Al Mabhuhovih ubica je imao nemački pasoš – verovatno falsifikovan. Portparol vlade u Berlinu, Ulrih Vilhelm, rekao je da će biti ispitane sve indicije o vezama pomenute grupe sa Nemačkom. Razgovor u izraelskoj ambasadi nije doneo nikakve posebne rezultate, jer je bio više opšteg karaktera. (...) Šef nemačke diplomatije Vestervele je – zbog pomenutog nemačkog pasoša – rekao da je „Nemačka kao država posebno zainteresovana za rasvetljavanje (ubistva)“.

U Vesterveleovim rečima razabire se velika dilema: Nemačka, s jedne strane, ne može da ćuti dok partnerske zemlje poput Velike Britanije glasno traže objašnjenja. Opozicija u Bundestagu je već poručila da očekuje informacije. Potpredsednik poslaničkog kluba Socijaldemokrata, Olaf Šolc, najavio je da će uvesti tu temu u parlamentarni kontrolni odbor za tajne službe. No, Nemačka pokazuje da su i u ovoj situaciji specijalni odnosi sa Izraelom od posebne važnosti: ton je mnogo blaži nego u Londonu, Dablinu ili Parizu.

Zbgo svoje istorijske odgovornosti, Nemačka se prema Izraelu već po tradiciji ophodi pažljivije nego druge zemlje Evropske unije. Otkako su dve zemlje 1965. uspostavile diplomatske odnose, bilo je i kriza – poput 1981. kada su se tadašnji šefovi dve vlade, Helmut Šmit i Menahem Begin, ozbiljno sporečkali zbog kancelarovih izjava o bliskoistočnom sukobu. U slučaju ubistva u Dubaiju, zasad nema znakova ozbiljnijih dilplomatskih nesuglasica. Kancelarki Angeli Merkel je do odbrih odnosa sa Izraelom stalo još i više nego njenim prethodnicima“, piše Zidojče cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković