Buš i Merkel za tvrd kurs prem Iranu

Frankfurter Algemajne Cajtung piše o evropskim strahovanjima o BiH kao «kolateralnoj šteti» u slučaju nezavisnosti Kosova. U EU su bolno svesni da na situaciju u Bosni utiče srpski premijer Koštunica koji će težnju ka nezavisnosti Republike Srpske sigurno podržati. On se možda poigrava i mislima o Republici Srpskoj kao kompenzaciji za gubitak Kosova. Koštunicu podržava Rusija, koja istupa sa tezom da će odvajanje Kosova od Srbije biti podstrek za druge manjine. Sa pomešanim osećanjima zapadne diplomate upiru pogled u 25 novembar, kada ističe mandat EUFOR-a u Bosni. U slučaju ruskog Veta u SB UN-a, iako mnogi misle da ga neće biti, Moskva bi mogla da okonča boravak visokog predstavnika UN-a i produžetak mandata za 2 5000 vojnika Eufora. U FAZ-u dalje piše da se ne računa sa novim nasiljem u BIH, i ako je u zemlji mnogo i starog i novog oružja. Tamo su čak i Srbi umorni od rata, s tim što će van svake sumnje uvek iznova testirati mogućnosti koliko daleko mogu da idu.» zaključuje Frankfurter Algemajne Cajtung.

Savezna kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Džordž Buš hoće da sa drugim zemljama postignu mirno rešenje u atomskoj svadji sa Iranom. Merkelova je u Teksasu izjavila da je ubedjena kako je to ostvarljivo. Odjek u nadregionalnoj nemačkoj štampi je veliki.

List Velt koji izlazi u Berlinu nije jedini koji povlači paralelu sa nedavnom posetom francuskog predsednika SAD: „ Džordž Buš je bio opušten u nastupu, sasvim drugačije nego dva dana ranije prilikom posete Nikole Sarkozija. Sa Merkelovom u jutarnjoj šetnji on sigurno nije uživao samo u cvrkutu ptica. Buš joj je najverovatnije predočio gde je granica diplomatije prema Teheranu, i od čega zavisi da i Moskva ostane u timu.

Tagescajtung iz Berlina takodje navodi prednosti Merkelove u odnosu na Sarkozija.

„Merkelova je nekoliko koraka ispred francuskog predsednika Nikole Sarkozija. On je prošle nedelje pokušao da svoju zemlju ponovo dovede prijateljski kurs prema SAD. Buš je zahvalan prijateljima iz Pariza i Berlina, jer u svetu nema još mnogo vlada koje su tako predusretljive prema SAD. Francuska i Nemačka su izuzetno potrebne Americi. Vašington je oslabljen zbog ratnih akcija i tvrde diplomatije. Evropljani dobili na značaju u medjunarodnom kriznom menadžmentu. Naravno da zbog toga ne treba da se uobraze."

Algemajne Cajtung iz Majnca razmišllja u drugom pravcu: „46 satni izlet kancelarke u Teksas mogao bi da mnogo da košta nemačku privredu. Boravak Merkelove na ranču u Teksasu doneo je samo jedan opipljiv rezultat: Nemačka ostaje na tvrdom kursu prema Iranu. Alternativa je da umesto vojnog udara, beskompromisnim ekonomskim pritiskom Teheran bude nateran da poklekne. Sa Severnom Korejom je to funkcionisalo, ali staljinističko rukovodstvo nema naftu. Sa Iranom Nemačka mnogo stavlja na kocku. Sa sadašnjih 5,6 milijardi evra, Nemačka je najvažniji trgovinski partner Teherana. Angela Merkel će se suočiti sa vriskom nemačkih privrednika, čim počne da ispunjava obećanja koja je dala Bušu.“

Kritička pitanja postavlja i Berliner Cajtung: „Da li je hrabra Angela Merkel sa njenim prijateljem Bušom porazgovarala i o tome čemu vodi renesansa u takmičenju u naoružanju, u kojoj prednjače SAD i Rusija? Zašto Merkelova ne pokreće nikakvu evropsku inicijativu u pravcu razoružanja.?"

Sindikat železničara GDL je postavio ultimatum koji ističe danas popodne. Bez nove ponoude uslediće najgori štrajk u istoriji sa nesagledivim posledicama…

„Poslednji pokušaj“ naslov je u Špigelu koji piše da su politika, sindikati, udruženja i javnost – povećali pritisak na železnicu. U tarifnoj svadji sa mašinovodjama savezna vlada nastoji da predsednik poslovodnog odbora železnice Hartmut Medorn najzad popusti. I novi model pirvatizacije je politički osporavan. Kancelarka Angela Merkel je sinoć od obe strane, Uprave železnice i Sindikata tražila da se ponašaju odgovorno i ne zaleću glavom kroz zid.“U tom slučaju uvek pobedi zid“, rekla je Merkelova.