Bušu i Africi nema pomoći

Ironija susreta G8 je da upravo čovek koji je odgovoran za rat u Iraku nastupa kao spasilac crnog kontinenta - kao da milioni dolara koje obećava za pomoć u borbi protiv malarije i side mogu da spasu njegovo odavno propalo predsednikovanje.

Jednom Džordžu Bušu teško da može da pomogne samit G8. A što je još važnije – nijedan susret grupe G8 ne može da spasi Afriku. Apsurdna je tvrdnja da više pomoći ovom kontinentu može da pomogne razvoj i smanji glad.

Prvo počistiti u svom dvorištu

Zimbabve je primer za to. Afrika ne pati zbog nedostatka pomoći, nego zbog viška masovnih ubica koji sede u predsedničkim palatama. Njima je mesto pred međunarodnim sudom u Hagu. Zimbabve je pakao na zemlji, ali ne zato što šefovi država grupe G8 nisu ispunili svoja obećanja, nego zato što Južnoafrička Republika finansijski, i na drugi način, podržava režim državnog teroriste Mugabea.

Etiopija nije gladna zato što joj nedostaje semena ili zato što farmeri u Južnoj Americi uzgajaju biljke za dobijanje biogoriva, nego zato što njeni lideri rado vode besmislene ratove i finansiraju najjaču armiju afričkog kontinenta. Kenija bi mogla biti raj za turiste, ali njena korumpirana elita pljačka državnu kasu i huška narode te države jedne na druge.

Pseudo tema "pomoć za Afriku"

Uzrok većine problema Afrike leži u samim državama tog kontinenta i samo tamo se problemi i mogu rešiti. Nijedan susret na vrhu grupe G8 ne može spasiti Afriku. Osim ako se učesnici skupa ne pozabave ozbiljno klimatskim promenama od kojih najviše trpi upravo Afrika. Ali, to se neće desiti. Umesto toga će se i na sledećem samitu G8 ponovo razgovarati na pseudo temu „pomoć za Afriku“.