Bubrezi očajnika završavaju u SAD

Slučaj Levija Rozenbauma koji je osuđen na dve i po godine zatvora zbog toga što je u Izraelu među siromašnim imigrantima iz istočne Evrope pronalazio „donatore“ organa, šokirao je brojne Amerikance. Rozenbaum je „donatorima“ plaćao 25 hiljada dolara za jedan bubreg, a američkim lekarima govorio da se radi o bolesnikovim rođacima. On je za uspešnu operaciju dobijao od 120 do 160 hiljada američkih dolara.

Više dijabetičara – više bubrega

Doktor Dejvid Samadi smatra da je potražnja za donatorima bubrega velika zbog porasta broja obolelih dijabetičara do koje je došlo zbog prekomerne težine američkih građana. Skoro 100 hiljada Amerikanaca trenutno čeka na presađivanje bubrega: „Sve je veći broj ljudi kojima je neophodan novi bubreg. Ovde je ponuda suviše mala i zato idu u druge zemlje pre svega u Indiju, Kinu i Filipine.“ Samadi smatra da je od slučaja Rozenbaum mnogo češći slučaj da američki građani sami putuju u zemlju u kojoj su pronašli donatora: „Tamo postoje odmarališta za tu vrstu turista – odete, platite i dobijete novi organ.“ 

Selo bubrega

Novinar Skot Karni kaže da činjenica što građani SAD ne mogu na legalan način da dođu do doniranog organa nužno stvara crno tržište. On je prošle godine objavio knjigu pod naslovom „Crveno tržište. Na tragu globalnim dilerima organa“. Istraživao je stanje u Indiji i jugoistočnoj Aziji i otkrio zabrinjavajuće primere globalnog tržišta mesa koje on naziva „crveno tržište“. Na primer, kamp u kome su smešteni ljudi koji su preživeli cunami u Indiji koji je on nazvao „Selo bubrega“ jer veliki broj preživelih prodaju bubreg zbog egzistencijalne ugroženosti: „Posle cunamija u kamp su došli trgovci organima. Videli su da su ljudi očajni i ponudili im da brzo zarade novac prodajući bubrege.“ 

Liste čekanja sve duže

Lekari i organizacije u SAD upozoravaju da su posledice ovakve vrste turizma fiziološki rizične i etički upitne. Međutim, u SAD svakog dan umire 18 građana zato što nisu pravovremeno našli donatora organa koji bi im spasio život. Svakih deset minuta na liste čekanja za dobijanje organa upisuje se novo ime. Američke države pokušavaju da povećaju broj potencijalnih donatora. Svaki treći Amerikanaca registrovan je kao potencijalni donator. Ali to još uvek nije dovoljno za one koji se nalaze na listi čekanja.

Autori: Martin Ganzlmajer (Vašington) / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević