Budžet, železnica, Kosovo...

Stranke Unije i liberali podneli su tužbu Ustavnom sudu tvrdeći da je poslednji budžet crveno – zelene vlade, onaj za 2004.tu godinu protivustavan, jer je bilo predvidjeno veće zaduženje države od dozvoljenog – sudije su sa pet prema tri glasa tužbu odbacile.Tim povodom listovi pišu da se prilikom zaduživanja mora voditi računa o budućim generacijama koje će dugove otplaćivati i da bi ova vlada, zahvaljujući dobroj konjunkturi sa tim otplatama trebalo da počne.

Što se železnice tiče, uprava je ponudila povećanje zarada od 4,5 odsto i jednokratnu isplatu od 600 evra – dva najveća sindikata ponudu su prihvatila, ali ne i sindikat mašinovodja koje traže poseban ugovor o platama i njihovo povećane za 30 procenata.Ako zahtev ne bude ispunjen i dalje prete štrajkom. Komentatori ocenjuju da su zahtevi mašinovodja, s obzirom na odgovornost posla i rad u smenama, razumljivi, ali isto tako je razumljivo nastojanje uprave da izbegne stvaranje dve klase zaposlenih.

U listu „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens piše o situaciji na Kosovu i oko njega i iz tog članka prenosimo opširnije izvode:

Priznanje nezavisnosti Kosova od strane SAD verovatno bi ublažilo najopasniji sukog na jugoistoku Evrope, ali ga ne bi rešilo.Takav jednostrani potez doveo bi do toga da bi Evropa ko zna koliko dugo morala da se bavi jednim „zamrznutim sukobom“.Severni deo Kosova sa Kosovskom Mitrovicom protivio bi se uključivanju u nezavisnu kosovsku državu kao što se danas protivi integraciji u protektorat pod upravom Unmika. Da li bi severni deo proglasio nezavisnost od nezavisnog Kosova ili bi pokušao da se priključi Srbiji ne zavisi od tamošnjih političara, nego od beogradskih vlasti.One bi teško priznale neku „Republiku severna Mitrovica“, jer bi time obesnažile bar retoričko pravo koje polažu na celo Kosovo.Medjutim, izvesno je da će Beograd svim snagama nastojati da učvrsti podelu Kosova – takva podela je „nerešiva“ i njeno prevazilaženje, ako je i moguće, traje decenijama.Trebalo bi se samo setiti Kipra.

Hansjerg Braj, iz Društva za jugoistočnu Evropu, smatra da – za razliku od Kipra – na kosovu trenutno postoji „meka podela“, nijedan deo se nije i formalno otcepio.Medjutim, on smatra da bi tako nešto moglo da se dogodi takoreći preko noći i tada bi pesimistički kiparski scenario na Kosovu postao stvarnost.

U Briselu se moraju navići na pomisao da će Kosovo posle nezavisnosti na dug put ka članstvu u Evropskoj uniji krenuti iznutra podeljeno.Stalno se ističe da podela Kosova ne dolazi u obzir, ali je ta podela već godinama činjenica.Ukoliko postoji namera da se ona prevazidje bolje je staviti je na dnevni red pregovora, nego je negirati.

Za razliku od Kipra, na Kosovu nije većina, nego manjina ta koja se protivi ujedinjenju.Kratkoročno tu se neće ništa promeniti, dugoročno samo ako država Kosovo srpskoj manjini može da ponudi više od Beograda – na primer, članstvo u EU. Evropskoj uniji koja namerava da na Kosovu uspostavi administrativnu upravu sa dve hiljade zaposlenih – to bi bila najveća misija u njenoj istoriji –u svakom slučaju biće potrebna istrajnost.Pogled na Kipar mogao bi biti poučan.Nikozija je, u medjuvremenu, duže podeljena zidom nego što je to bio Berlin“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.