Bundesver u Avganistanu - smrt "velikog krokodila" - podela Iraka

Komentatori nemačkih dnevnih listova danas se bave uglavnom diskusijom o angažovanju vojnika Bundesvera u insotranstvu. “Lauzicer runšau” koji izlazi u Kotbusu o tome piše: “Stavljajući znak pitanja na misiju Bundesvera u Bosni, (ministar odbrane) Jung postao je dostojan svoje funkcije. Jer, vojnici su samo u izuzetnim slučajevima najbolji pomagači u kriznim situacijama. I to su na veoma određeno vreme. Oni imaju sredstva za brze intervencije i dovoljno dobro su opremljeni da u slučaju nužde iznude primirje. Oni nisu zamena za policiju ili razvojnu pomoć. A policija i razvojna pomoć su Bosni mnogo optrebnije od armije Savezne Republike Nemačke”, piše “Lauzicer rundšau”.

List “Merkiše algemajne” iz Potsdama izražava nešto više skepse. “Ima mesta sumnjama u to da je ministar odbrane Jung svojom procenom da je stanje u Bosni stabilno bio u pravu. Muslimane, Bošnjake i Srbe tamo reprezentuju radikalni političari, a policijske nsage, koje bi mogle da zamene međunarodnu vojsku, nisu na vidiku. Kontingent u Bosni je dosad važio i kao rezerva za jedinice na Kosovu. A baš tamo u svetlu pregovora o statusu predstoje škakljivi momenti”, upozorava komentator lista “Merkiše algemajne”.

Evo kako o ovoj temi piše dnevnik “Mitelbajeriše cajtung” iz Regensburga. “Deo trenutne paljbe po ministru Jungu je posledice ignorancije nemačke politike od sredine devedesetih godina. Naše vlade su se više spotakle u misije u inostranstvu nego što su tamo slale vojniek na osnovu nekog dugoročnog koncepta. U međuvremenu u ukupno sedam velikih misija u inostranstvu učestvuje 10.000 nemačkih vojnika. Skoro da čovek izgubi pregled situacije”, piše “Mitelbajeriša cajtung”.

Evo kako situaciju vidi “Vestfelišer ancajger” iz Hama. “Tempo političkihodluka o misijama u inostranstvu često nam prosto odvraća pažnju od realnosti. Pri tome o smislu neke misije i koristi od nje odlučuju kritička pitanja a ne moralisanje. Šta nemački vojnici na dotičnim kriznim područjima zaista mogu postići, šta će njihovo angažovanje doneti budućnosti zemlje? I kada će morati da se prizna da će snage koje su zbog štednje iz godine u godinu manje jednom postati preopterećene? To je neprijatna debata, ali ona je već odavno morala da se povede”, poručuje komentator “Vestfelišer ancajgera”.

Od ostalih tema, novine su naravno pune napisa o uraganskom nevremenu koje je tokom protekla dva dana besnelo nad različitim delovima Nemačke- kao i o novim merama na planu poreske politike. No, bilo je i onih koji su povodom smrti Pitera Viljema Bote, bivšeg predsednika Južne Afrike, osetili portrebu da reaguju. To je na beskompromisan način učinio ugledni minhenski dnevnik “Zidojče cajtung” koji je doneo tekst pod naslovom: “Veliki krokodil je mrtav” i podnaslovom “Bivši južnoafrički predsednik Bota se nikada nije izvinio za svoje zločine počinjene za vreme aparthejda” Tamo piše i ovo: “Kajanje bu je bilo strano do poslednjeg trenutka. Baš kao i nova Južna Afrika. Piter Viljem Bota je do smrti živeo zarobljen u vremenu kada su belci još bili gospodari a crni borci za slobodu bili gonjeni, mučeni i ubijani kao pučisti. Zvali su ga “Veliki krokodil”. A među prvima je izraze saučešća uputio Afrički nacionalni kongres. Ova stranka je Botinoj porodici poželela puno snage u ovim teškim vremenima. Neobičan gest kada znamo da su mnogi članovi Kongresa bilii zatvarani i propadali za vreme Botinog režima. Bota će čak biti sahranjen uz državne počasti – tako to piše u Ustavu, ali predstavlja i znak volje za pomirenjem društva na kranjem jugu Afrike”. “Zidojče cajtung” podseća i na to da je Bota tvrdoglavo odbijao da pusti na slobodu Nelsona Mandelu, iako je bio prvi šef države koji ga je primio radi razgovora.

A list “Frankfurter algemajne cajtung” na prvoj strani donosi komentar o neuspehu ideje o jedinstvenoj iračkoj državi posle odluke iračkog parlamenta da se zemlja podeli na tri regiona sa visokim stepenom autonomije. “U prilog te ideje govori to što je ona u velikoj meri već realnost (…) ali ova podela neće značiti da će u zemlji odmah zavladati mir. Više nego ikada će biti potrebno prisustvo američke vojske a ne njeno povlačenje”….