Bundesverovi vojnici iz "odbrane - u napad"

Odred sa 240 pripadnika bi u svakom trenutku mogao da izvrši napad – na primer u slučaju izbijanja nemira, u oslobodilačkim akcijama ili pri osiguranju konvoja. O toj mogućnosti se u Berlinu sada povela velika i kontroverzna rasprava. Sporno je da li bi nove aktivnosti promenile suštinu i karakter misije Bundesvera u Avganistanu.

Upitno je i ima li za njih uporišta u dosadašnjim mandatima parlamenta. Predstavnik za odnose sa javnošću Ministarstva obrane Tomas Rabe tvrdi kako se u slučaju da Nemačka udovolji zahtevu NATO-a ništa bitno ne bi promenilo:

»I danas postoje posebno obučene nemačke snage na severu Avganistana sa sličnim profilom koje deluju na različitim mestima. Ne želim da se stekne utisak kako misija Bundesvera ovim poprima nov karakter.«

Opozicija uverena da će time biti promenjen karakter misije

Upravo je to stav opozicije. Slanje jedinice za brzo delovanje na sever Avganistana značilo bi širenje akcijskog spektra Bundesvera, poručuje predstavnica Liberala Brigit Homburger:

»Sasvim jasno se radi o novoj formi. Pitam se samo zašto se Ministarstvo obrane boji otvoreno da kaže kako se ovde radi o operacijama napada, dakle o borbenom delovanju.«

Sllična pozicija i nemačke vojske

I u nemačkim oružanim snagama postoje sumnje da bi novi zadaci imali pravno-političko pokriće. Odlukom Bundestaga dalja borbena delovanja dopuštena su samo za stotinak specijalaca u okviru protivterorističke operacije »Enduring Freedom«.

Najveći deo od 3.200 pripadnika Bundesvera u Avganistanu u sklopu međunarodne misije ISAF-a radi na stabilizaciji i obnovi relativno bezopasnog severa zemlje. Nemačka u Hindukuš sme da pošalje najviše 3.500 vojnika. O zahtevu NATO-a vlada u Berlinu će odlučivati krajem ovog meseca.