Burna godina Jadranke Kosor

Pozitivno mišljenje o predsednici Vlade trenutno ima 39 posto građana, jednako kao i pre godinu dana kad je Jadranka Kosor, u veoma nepovoljnim okolnostima, preuzela premijersku dužnost. Na vrhuncu popularnosti, u februaru, kada je iz HDZ-a isključen Ivo Sanader nakon neuspešnog pokušaja povratka na čelo stranke, 77 posto anketiranih podržavalo je Kosorovu. Opšte je mišljenje da premijerka beleži uspehe na međunarodnom planu, ali i neuspehe na domaćem terenu.

Kao uspesi se mogu navesti deblokada slovenske kočnice na hrvatskom putu ka Evropskoj uniji, kao i otvaranje preostala tri i zatvaranje dva poglavlja u pregovorima o punopravnom članstvu Hrvatske. Iz međunarodnih krugova, a najnovije su iz Svetske banke, stižu i pohvale za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, čemu je doprineo i sporazum sa Srbijom o međusobnom izručivanju kriminalaca.

Ipak, hrvatski građani nisu zadovoljni merama privrednog oporavka i najavama izmena Zakona o radu. Zbog toga je preko 800 hiljada građana potpisalo sindikalnu peticiju za raspisivanje referenduma kako bi se sprečio novi udar na radnička prava. Nisu ohrabrujući ni glasovi kako će na jesen isplate penzija biti pod znakom pitanja, a govori se i o crnoj zimi. Premijerka na to uzvraća: „Ne verujem da će zima biti crna u ovom katastrofičnom smislu. Sve radimo da zaista sprovedemo program ekonomskog oporavka.“

Teške odluke

Ako Hrvatska nastavi s reformama mogla bi izaći iz krize i spremna ući u Evropsku uniju, mišljenje je analitičara. Kako uveriti javnost da su reforme nužne, kada je već sada čak 60 odsto građana procenilo da će im u sledećoj godini biti teže nego sada, a trećina ih očekuje da će im se dodatno pogoršati finansijska situacija? Uz to, manjak u državnoj blagajni sve je veći, raste nezaposlenost koja je dostigla 17,2 posto, a govori se kako bi se moglo zatvoriti još oko 50 hiljada radnih mesta. Privredna aktivnost stagnira, iako je prosečna bruto plata 7.831 kunu, vrlo je malo radnika koji je i primaju, a Hrvatska ima čak pet posto penzionera mlađih od 49 godina, dok se u Evropi produžuje radni vek i na 67 godina.

Zazivaju se reforme, recimo one prema kojima bi se olabavio Zakon o radu, koji u sadašnjem obliku stimuliše rad na crno. Analitičari pozivaju i na reforme zdravstva, obrazovanja, te traže da Vlada svojim merama podstakne investicije u one sektore koji bi pokrenuli i zapošljavanje. Istovremeno sa otvaranjem novih radnih mesta treba podstaći i smanjenje nameta poslodavcima i obračun s radom na crno. Samo tako će građani imati šansu za bolji život, a Hrvatska biti spremna za Evropsku uniju, ponavlja se kao mantra.

Imaju li Jadranka Kosor i Vlada dovoljno odlučnosti za povlačenje nepopularnih mera te hoće li one doneti boljitak za sve, pitanje je na kojem se zasada lome politička koplja. Opozicija tvrdi da se ne radi ni o kakvim merama i reformama, nego tek o obmanama, većina građana nezadovoljna je, pa se prizivaju i prevremeni parlamentarni izbori. Do njih će zasad teško doći jer je koalicija stabilna, ali će od uspeha ekonomskih mera zavisiti glavna ocena rada premijerke Kosor, HDZ-a i njegovih koalicionih partnera. Bila ona dana na redovnim ili vanrednim izborima.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević