Buzek novi predsednik EP, ali do kada?
14. jul 2009.
Jerži Buzek je u Poljskoj uvek važio za umerenog političara, čemu je doprinelo i njegovo odrastanje u porodici koja je na poljskoj političkoj sceni aktivna još od 1920. godine. Jedan je od malobrojnih poljskih premijera koji je na toj funkciji proveo čitav mandat. Za vreme tog mandata Poljska je – 1999. - postala članica NATO. Buzek je uvek bio okrenut ka Evropskoj uniji. Kao kandidat za predsednika Evropskog parlamenta imao je podršku čitave poljske političke scene, od levičara do konzervativnih nacionalista. I u parlamentu u Strazburu je stekao veliki ugled i poštovanje kolega iz svih tabora. Buzek je prvi predsednik Evropskog parlamenta iz jedne od novih zemalja Evropske unije.
Sada već bivši predsednik Evropskog parlamenta, Hans Gert Petering, rekao je da je njegov naslednik na toj funkciji "izuzetna ličnost", te da ovaj izbor pokazuje "da je podela Evrope definitivno prevaziđena".
Podrška socijalista, ali pod jednim uslovom…
I zaista, Buzek je u samo parlamentu dobio podršku koja daleko prevazilazi njegov sopstveni poslanički klub. Za njega su glasali i Zeleni, i liberali i njegovi konzervativci ali i socijalisti, koji su to učinili zato što su se sa konzervativcima dogovorili da tako reći podele predsedavanje parlamentom. Prema tom dogovoru, tokom prve dve i po godine mandata, predsednik EP-a će biti Buzek, a ostatak mandata bi na toj funkciji trebalo da provede jedan predstavnik socijalista. Verner Langen, jedan od šefova poslaničkog kluba nemačkih hrišćanskih unija (CDU/CSU) u Evropskom parlamentu kaže:
"To je transparentno. Tu nema nikakve trgovine funkcijama "ispod žita". To se tiče sposobnosti parlamenta da funkcioniše, dogovora o odborima, detalja o saradnji. Ništa tu nije "ispod žita". Mi kao dva najveća poslanička kluba imamo odgovornost za stabilnost u ovom parlamentu".
Prioriteti: izlazak iz krize, energija, klima…
Buzek je naglasio da su njegovi prioriteti izlazak iz globalne ekonomske krize, energetska bezbednost, paket mera u borbi protiv klimatskih promena, katastrofalna demografska situacija u Evropi i imigracija. Za novog šefa EP-a izuzetno je važno Istočno partnerstvo sa bivšim sovjetskim republikama a takođe i odnosi sa zemljama van Unije. Buzek će se, kako je najavio, zalagati i za to da na snagu stupi Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija koji je, prema preovlađujućem stavu velikih moćnih članica, preduslov za dalje proširenje Unije. "Taj sporazum ili će stupiti na snagu u narednih pola godine, ili neće nikada. Evropi bi veoma dobro došao i bolje je da ga imamo nego da ga nemamo. Pre svega, on daje veću moć neposrednoj zastupljenosti Evropljana u institucijama kao što je EP, a nacionalnim parlamentima daje veću kontrolu nad EP-om", rekao je Buzek.
Autori: Olja Ebel/Joahim Egers/Saša Bojić
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević