CDU obećava snagu

Najveća nemačka partija, Hrišćansko–demokratska unija (CDU), je konzervativna politička stranka desnog centra. CDU ne postoji u Bavarskoj gde umesto nje deluje sestrinska stranka Hrišćansko–socijalna unija (CSU), a obe stranke u Bundestagu čine parlamentarnu frakciju zvanu Unija.

Iako hrišćanski orijentisana partija, ideološki bliska Rimokatoličkoj crkvi, CDU okuplja pristalice iz različitih društvenih slojeva, pa tako i iz protestantskih delova Nemačke. Zalaže se za konzervativnu politiku u društvenim pitanjima i u nešto manjoj meri u području privrede. Ipak, svoju političku orijentaciju opisuje kao neo-liberalnu još od vremena kada je Helmut Kol bio nemački kancelar od 1982. do 1998. godine. Na čelu partije nalazi se sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.

Zajedno sa partnerima iz Bavarske, CDU želi da produži svoj mandat, ali ovog puta ne u okviru velike koalicije koju je formirala 2005. godine sa rivalom, Socijaldemokratskom partijom (SPD). Izborni slogan partije, „Mi imamo snagu”, nastoji da pozicionira kancelarku Angelu Merkel kao jedinog političara koji može da izvuče Nemačku iz ekonomske krize. Tokom predstavljanja izbornog programa CDU u junu Angela Merkel je rekla:

„Mi imamo snage da učinimo Nemačku jačom nego što je bila pre krize!”

Fiskalna politika

Dve nemačke konzervativne partije protive se državnoj politici povećanja poreza, gde se akumulirani kapital koristi za finansiranje mera za stabilizaciju finansijskog tržišta i stimulaciju ekonomskog rasta.

Umesto toga, oni žele da povećaju domaću potrošnju tako što će smanjiti porez ljudima sa najmanjim mesečnim primanjima i to sa 14 na 12 odsto. CDU se takođe zalaže da se donja granica od 52.552 evra, za oporezivanje primanja po najvećoj poreskoj stopi od 42 odsto, podigne na 60.000 evra.

CDU zahteva reforme koje bi smanjile uticaj takozvane „hladne progresije“- to je proces u kome se poreski obveznici nakon povišice oporezuju po većoj poreskoj stopi, tako de je njihov neto dohodak zanemarljivo uvećan. Konzervativci obećavaju i da će preispitati korporativne poreze, da bi se uverili da ne preopterećuju firme.

Što se tiče politike usmerene ka tržištu rada, Unija je strogo protiv uvođenja propisane minimalne plate na nacionalnom nivou, jer veruju da to jednostavno mora da ostane pitanje koje se rešava u razgovorima između poslodavaca i radnika.

Reforma međunarodnog finansijskog tržišta

Konzervativci Angele Merkel za trenutnu finansijsku krizu krive neadekvatan nadzor pojedinih banaka i međunarodnog finansijskog tržišta. Zalažu se za jačanje Pakta za stabilnost i rast Evropske unije, a protive se svakom pokušaju da se Evropska centralna banka stavi pod bilo kakav politički uticaj.

Politika socijalne zaštite

Pitanja socijalne zaštite predstavljaju veliku promenu u predizbornom programu konzervativaca iz 2005. godine. U to vreme socijaldemokrate su osvojile veliki broj glasova na osnovu kritike Angele Merkel da je previše surova prema najranjivijim građanima nemačke. Odgovor Unije je taj da će država u buduće više pomagati najsiromašnijim građanima, a posebno porodicama sa decom i zaposlenim roditeljima.

Multilateralna međunarodna politika

Kancelarka Merkel želi da ojača transatlantsko partnerstvo sa Vašingtonom i da započne pregovore o suštinskim temama kao što su klimatske promene i međunarodna bezbednost. Konzervativni blok takođe smatra da su dobre veze sa Rusijom interes Nemačke, iako bi sam nivo saradnje u mnogome zavisio od volje Moskve da ispuni svoje međunarodne obaveze.

Što se tiče angažovanosti nemačkih vojnika u Avganistanu, iako se nisu izjasnili o povlačenju CDU/CSU veruju da je trenutno najbitnije što više ulagati u civilnu rekonstrukciju zemlje.

Nuklearna energija suštinska za zauzdavanje klimatskih promena

Konzervativci smatraju da su nuklearne elektrane veoma bitan izvor energije zbog čega žele da ponište nemački Sporazum o gašenju nuklearnih elektrana iz 2002. godine po kome bi do 2020. godine sve nuklearke trebalo da prestanu sa radom.

CDU planira da smanji emisiju štetnih gasova u Nemačkoj za 40 odsto u narednih 11 godina, kao i da poveća količinu električne energije koja se dobija iz obnovljivih energetskih izvora na 30 odsto. Oni smatraju i da treba razgovarati o post-sporazumu iz Kjota i formulisati zajedničke ciljeve u vezi sa klimatskim promenama, kao i da se tim razgovorima moraju priključiti i Sjedinjene Američke Države, ali i zemlje u razvoju.

uh/nm/Reuters/dpa/AFP