Celibat uzrok seksualnog zlostavljanja?

Celibat označava zavet katoličkih duhovnika da neće stupati u brak i da će se seksualno uzdržavati, objašnjava sveštenik iz Berlina Hansjerg Ginter:

„Duboki smisao celibata je u stalnoj svesti o tome gde je usidrena čežnja: ne u konkretnom partnerstvu, već je reč o čežnji za bogom koju treba stalno održavati budnom.“

Celibat je sporan - više od 80 odsto katolika u Nemačkoj su pristalice stupanja sveštenika u brak. Kada je reč o celibatu, katolička crkva ne može da se poziva na Bibliju, jer tamo mnogi stihovi ukazuju na to da ni apostoli nisu praktikovali celibat. U 1. poslanici apostola Pavla čak se kaže da biskup treba da bude dobar otac porodice te da decu treba da uči da budu poslušna i pristojna. Jer, „ako neko ne može da se stara o sopstvenoj kući, kako će tek o crkvi Božjoj“?

„Celibat nije uzrok“

Celibat je u crkveno pravo ušao tek 1139. godine. Da li je sada celibat kriv za seksualne nastranosti sveštenstva? Hamburški biskup Hans Johen Jaške kaže:

„Svi kažu da celibat, kao takav, nije uzrok, ali moguće je se da neki ljudi, koji imaju određene probleme ili negativne fiksacije, zavetuju na celibat, i da onda postanu počinioci. Celibat može privući mlade ljude koji imaju seksualne teškoće.“

To je procena koju dele i mnogi terapeuti. No, stručnjak za seksualnu medicinu, Hartmut Bosinski, ne poznaje nijedno istraživanje koje bi pokazalo da postoji veza između celibata i seksualnog zlostavljanja dece.

„Doduše, smešni i životu strani zahtevi, kao što su uzdržavanje od seksa pre braka, odricanje od kondoma čak i u slučaju zaraze virusom HIV-a i slično, sve su to zahtevi zbog kojih se ne treba čuditi sadašnjim kritikama na račun crkve. Ali, ne bih rekao da je pedofilija specifičan problem katoličkog sveštenstva. Za takvu tvrdnju nemamo dovoljno podataka.“

I biskupi poput Hansa Johena Jaškea smatraju da je teško suočiti se sa sopstvenom seksualnošću ako nema mogućnosti da se ona isproba.

Autori: Mihael Holenbah / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković