Celodnevni boravak za bolji uspeh u školi

Pored drveta su tri torbe. Nedaleko od njega dečaci jure za loptom. Deca se igraju nakon ručka i domaćih zadataka. Ostali čitaju, slažu slagalice ili sviraju. Od početka ove školske godine u hamburškoj osnovnoj školi Roteštrase postoji celodnevni boravak. Od poslepodnevnog boravka u školi, njeni đaci imaju velike koristi, smatra direktorka Suzane Vagner: „Mnoga deca koja odlaze kućama poslepodne, ostaju tamo često sama. Ovako su u sigurnim rukama“.

Od ove godine sve škole u Hamburgu nude celodnevni boravak. Školski senator Tiz Rabe smatra da zato postoje dobri razlozi: „Time ćemo značajno izjednačiti razlike u učenju i povećati šanse onih koji slabije uče da unaprede svoje znanje“, ističe taj političar socijaldemokrata. Statistike pokazuju da u Hamburg ima prilično lošije obrazovanih učenika, kojima se može pomoći da poboljšaju svoje znanje. „Trenutno 70 odsto osnovaca u Hamburgu pohađa u celodnevni boravak“, dodaje Rabe.

Poboljšana veština čitanja

Još nije naučno dokazano da celodnevni boravak u školi pozitivno utiče na učenje. Ipak, postoje prvi pokazatelji da je to tako. „Kod dece iz useljeničkih porodica može da se u prvom i drugom razredu poboljša razumevanje u čitanju“, kaže Natali Fišer, naučnica koja koordinira hamburški projekat „Studija za razvoj škola sa celodnevnim boravkom“.

Još jasniji dokaz pozitivnog efekta celodnevnog boravka jeste podatak da su u drugoj fazi osnovnog školovanja, od petog do devetog razreda, ponavljanja razreda ređa. Vidljiv je i pomak u socijalnom ponašanju. „U školama ima manje vandalizma i manje zadirkivanja, odnosno, međusobnog provociranja među učenicima, ukoliko su redovni u celodnevnom boravku“, kaže Fišer. Đaci, naime, nisu obavezni da ceo dan provedu u školi – oko 80 odsto škola u Hamburgu imaju tzv. otvoreni celodnevni boravak. Za razliku od škola sa obaveznom celodnevnom nastavom, kod ovih škola su časovi posle podne dobrovoljni. U suštini, nema nastave, već samo pisanja domaćih zadataka uz pratnju vaspitača, kao i raznih slobodnih muzičkih, sportskih ili jezičkih aktivnosti jezika. Model otvorene celodnevne osnovne škole postoji u više nemačkih saveznih država, između ostalog i u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Nemački primer

Dok u Nemačkoj samo jedna trećina učenika pohađa celodnevni školski boravak, slične celodnevne škole u evropskim zemljama, kao i u Aziji i u SAD, polako postaju svakodnevnica. „Bez obzira na to neke zemlje rado koriste naša iskustva sa celodnevnim boravkom“, kaže Fišer. „Iako Francuska ima dugu tradiciju celodnevnog boravka u školi, tamo je naglasak na nastavi. Sada treba sagledati i razmisliti kako se u tamošnji nastavni program mogu integrisati i druge aktivnosti.“

Dobar primer pomaganja pri učenju useljeničkim porodicama nudi Kanada“, ukazuje Ulrih Kober iz fondacije „Bertelsman“. „U Torontu postoje škole sa posebnim odeljenjima u kojima se učenicima i finansijski dodatno pomaže, tako da su deca nakon 16:00 kao i za vreme praznika individualno zbrinuta. Pokazalo se da su ta deca za dve do tri godine napravila ogroman napredak“, kaže Kober, inače programski direktor odeljenja fondacije „Bertelsman“ za integraciju i obrazovanje.

U Hamburgu se nadaju da će zabeležiti slične rezultate. „Prebacivanjem osnovne škole na celodnevni boravak, omogućilo bi se i deci iz porodica sa slabijim finansijskim mogućnostima da učestvuju u sportskim i kulturnim vanškolskim aktivnostima“, kaže školski senator Rabe.

Ipak, promena sistema u Hamburgu ne teče glatko. Iz razgovora s roditeljima može se saznati da su uslovi u mnogim školama u poslepodnevnim smenama prilično haotični. Brigu o domaćim zadacima često preuzima pomoćno osoblje, odnosno, volonteri umesto učitelja. Pored osoblja, nedostaje i prostor, upozorava se u peticiji koju je potpisalo više saveta roditelja hamburških osnovnih škola.

Saradnja vaspitača i učitelja

Kritikuje se i kvalitet onoga što se nudi tokom slobodnog vremena. „Deca žele da nešto novo nauče, traže izazove“, kaže Natali Fišer. „Vaspitač to ne može dam da postigne. Zato je potrebno da u školi kao partner bude angažovano neko sportsko društvo, muzička škola ili učitelj jezika“. Istovremeno, stručnjak za školstvo Kober ukazuje na potrebu za više koordinacije vaspitača i učitelja. „Nije dovoljno da se pre podne drže časovi, a po podne samo bude uz decu“, naglašava Kober. „Mnogo je važnije da se kvalitetno spoji prepodnevni i poslepodnevni deo dana.“

To pokušava i direktorka škole Roteštrase“ Suzane Vagner. Tokom školske ekskurzije u Holandiji Danskoj oduševila se radom tamošnjih multiprofesionalnih timova. „Dobra stara učionica tamo više ne postoji“, kaže ona i objašnjava da je tamo, zbog bolje komunikacije, umesto nje napravljen jedan zajednički radni prostor za sve.

Iako to još ne postoji u njenoj školi, ipak se osećaju promene u komunikaciji. Vaspitač Aksel Klausen kaže da sve više učitelja razgovara sa njim o svakom pojedinom detetu. „Mi doživljavamo decu sasvim drugačije nego učitelji u nastavi“, dodaje Klausen.

Za to vreme, devojčice iz prvog razreda slikaju, boje i prave kolaže... U susednoj prostoriji Zohara iz četvrtog razreda udobno se smestila i razgovara sa svojom školskom drugaricom. Za nju je potpuna novost to što ne ide kući posle škole. Ali to joj se sviđa. Posebno joj je drago što joj oko domaćeg zadatka sada pomaže njena učiteljica i kaže: „Kod kuće za to obično nemaju vremena“.

Autorke: Žanin Albreht / Nikolina Tomasović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković