Cena zlata u slobodnom padu

Trebalo je slušati legendarnog Džordža Soroša. Još 2011. on je rekao da se cena zlata užasno naduvava, a nedavno dodao i da zlato više nije sigurna luka za novac. Da li su njegova upozorenja delom izazvala pad cene zlata? Prošlog petka, cena pala za oko pet odsto. Posle vikenda, čim su se berze otvorile, pad je nastavljen pa je cena unce zlata (31,3 grama), u ponedeljak iznosila 1356 dolara. Pre šest meseci, cena je bila 1800 dolara.

„To najveći pad cene zlata u poslednjih 30 godina. Juče je nestalo oko 770 milijardi dolara“, kaže analitičar Norman Rudšuk i dodaje da je pritom veliku ulogu igrao „mentalitet stada“. Masovnu prodaju zlata mogli su, na primer, da pokrenu, takozvani stop-los nalozi, što znači da se zlato prodaje čim cena pređe određenu donju granicu. Ali i drugi faktori su doveli do panike u zlata tržištu. Kao recimo pad ekonomskog rasta u Kini.

U prvom kvartalu ove godine, kineska privreda je porasla za 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Očekivalo se osam odsto. „Kina je drugi po veličini potrošač zlata i nafte u svetu. Ako tamo privreda zapne, to se odmah odrazi i na cene, koje počnu da padaju“, objašnjava Rudšuk.

Ima prostora za rast

Kao još jedan razlog drastičnog pada cene zlata, analitičar Norman Rudšuk navodi spekulacije oko zlatnih rezervi zemalja evrozone. Tako je u petak, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, najavio da bi Kipar mogao da proda deo svojih zlatnih rezervi kako bi povećao svoj doprinos planiranom paketu pomoći. Iako Kipar sa 14 tona zlata nije u poziciji da utiče na cenu zlata, investitori strahuju da bi Kipar mogao da bude samo početak nove prakse u evrozoni.

Neki analitičari takođe ukazuju da investitori očekuju da bi uskoro mogao da dođe kraj ultra-labave monetarne politike SAD, jer se privreda te zemlje nedavno pokazala jakom. Zlato više ne bilo privlačno kao zaštita od inflacije i investitori bi se vratili akcijama.

Iako postoje dokazi da je došao kraj „zlatnoj deceniji“, Norman Rudšuk smatra da je cena zlata previše pala i očekuje lagani oporavak: „Verujemo da će centralne banke koje žele da kupuju zlato – tu treba opet pomenuti Kinu, ali i Rusiju – sada iskoristiti šansu i ponovo ga kupovati po znatno nižim cenama. Time one istovremeno postaju manje zavisne od dolara.“

Centralne banke zapadnoevropskih zemlja drže od 70 do 80 odsto svojih rezervi u zlatu, u Kini je to samo dva odsto, u Rusiji deset. Ima tu još mnogo prostora za ponovni rast cene zlata, kaže Rudšuk i predviđa da će cena zlata na kraju godine biti 1.700 do 1.800 dolara.

Autorke: Žang Danhong / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković