Cenzura cveta, Mercedes ni od korova

„U Srbiji sve izgleda u najboljem redu. Zemlja je u januaru započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Zapad pozdravlja politiku Beograda prema Kosovu, premijera Aleksandra Vučića primaju u Beču, Parizu, Berlinu. U četiri oka razgovarao je krajem juna i sa kancelarkom Merkel. Ekonomska situacija u Srbiji je teška, ali Vučić je posvećen reformama i istovremeno od EU računa na pomoć. Zanemaruje se činjenica da je devedesetih napravio ime kao ratni huškač – sve dok u regionu zagovara politiku mira. Dozvoljene su, po svemu sudeći, sitne manjkavosti na unutrašnjem planu. Između ostalog i to da opozicije u Srbiji gotovo i nema, da bulevarska štampa deluje kao čekić za protivnike režima. Kritički mediji jedva i da postoje“, primećuje berlinski Tagescajtung (TAZ).

Cenzura u izražavanju slobode mišljenja je očigledna jer onaj ko previše kritikuje Vladu Srbije, mora da računa na probleme sa nadležnima. Internet-stranice sa kritičkim sadržajima se blokiraju, a autori privode, dodaje se dalje u tekstu. „Nema dokaza da se iza toga krije režim, ali ne meti su uglavnom tekstovi u kojima se kritikuje vlast“, kaže novinarka Vremena Jovana Gligorijević, a prenosi TAZ. Pri tome, u dnevnoj štampi uopšte nema tekstova u kojima se odluke i postupci vlasti dovode u pitanje. Postoje dva TV formata u kojima se može čuti i po koja kritika, mada je jedan od njih humorističkog karaktera. „Novinarska udruženja upozoravaju da je teška ekonomska situacija koju osećaju i mediji ugrozila slobodu štampe. S druge strane, vlasnici velikih preduzeća i izdavača ne žele da se zameraju političarima jer bi to moglo da ugrozi njihovo medijsko poslovanje“, piše Tagescajtung.

Takve okolnosti vode autocenzuri. Novinari strahuju za svoju materijalnu egzistenciju. U vreme katastrofalnih poplava u Srbiji, svaka kritika na račun vlasti, tumačena je „kao napad na premijera Vučića, a samim tim i na kompletnu državu“. Pojedini internet-portali su bili blokirani, a blogeri hapšeni. Nakon ocena Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost, da se u Srbiji mogu uočiti pritisci na medije, Vučić odgovara kritikujući predstavnike međunarodne zajednice. „Na medije ne vršim pritiske ja, već pojedini ambasadori i OEBS“, odgovorio je premijer Srbije i zatražio izvinjenje.

Paula Tide, zamenica šefa misije OEBS u Srbiji, odbila je da se izvini i podsetila kako je Skupština Srbije trebalo da usvoji važne medijske zakone, koji doduše ne garantuju poboljšanje prilika na medijskoj sceni – ali to se ipak nije dogodilo. Srpski tabloidi (koji brane Aleksandra Vučića) pišu „o evropskom udaru na Srbiju i ukrajinskom ultimatumu“. I u aferi o doktorskoj disertaciji ministra unutrašnjih poslova Stefanovića pronađena je „poruka Zapada srpskom premijeru, da bi mogao biti smenjen svakog trenutka.“ Epilog svega toga je: ništa. „Mediji su dobili brnjicu, a opozicija je zanemela“, zaključuje TAZ.

Kandidat pred bankrotom

„Nije prošlo ni sto dana od ustoličenja nove garniture vlasti, a ministar finansija podnosi ostavku. Ekonomski posrnula balkanska zemlja ide u pravcu bankrota“, piše austrijski dnevnik Prese. „Čudo u koje se pre godinu dana (potpredsednik vlade) Aleksandar Vučić uzdao, harvardski diplomac Lazar Krstić (ovo je greška novinara Presea, Krstić je studirao na Jejlu, prim. ur), povlači ručnu. U međuvremenu bivši ministar finansija, predlaže ozbiljne rezove u izdvajanjima za plate i penzije, upozoravajući na grčki scenario, ali u toj nameri nailazi na otpor. (…) Zbog teških poplava očekuje negativan privredni rast od jednog procenta. Uprkos obećanjima i najavljenim reformama, kandidat za EU kreće se sve brže i brže kao nelikvidnosti. Budžetski deficit je na rekordno visokom nivou, a ionako ogroman broj penzionera i dalje raste“, komentariše Prese.

Tokom izborne kampanje obećavalo se mnogo. „Najave iz rukovodstva auto-koncerna Mercedes, kako će se u fabrici Ikarbusa proizvoditi kompletna karoserija za autobuse - o čemu je u martu govorio Vučić – srpsku privredu su obasjale nadom. Potražnja za srpski Mercedes u jugoistočnoj Evropi biće velika – govorio je premijer, uveren da je reč o signalu, koji nagoveštava privredni rast“, podseća Prese i dodaje: „Od zlatnih obećanja je prošlo četiri meseca, a od prototipa i proizvodnje srpskog Mercedesa još uvek ni traga.“

Sve su manja očekivanja od reformi, čiji bi se učinak, prema ocenama samog „elokventnog predsednika vlade“, mogao osetiti za tri do četiri godine. U njih ne veruje ni bivši ministar privrede Saša Radulović: „On je čovek koji najavljuje najavljeno. Njegova reč nema nikakvu težinu. On govori ono što drugi žele da čuju, čak i onda kada o svemu tome ima potpuno drugačije mišljenje“, kaže Radulović za austrijski list.

List podseća čitaoce da vlast u Beogradu raspolaže „komotnom dvotrećinskom većinom i zbog toga ne mora da strahuje od eventualnih izbora, a ni od generalnog štrajka sindikata. Vučićevu vladu od obećanih reformi ništa ne može da odvrati – sem nje same“.