Cenzura interneta u Rusiji

Nema slika, samo suvoparni pravni tekstovi. Internet-stranica zapret-info.gov.ru, državnog Ureda za kontrolu nad informacionom tehnologijom „Roskomnadzor“, ne izgleda spektakularno. Od 1. novembra na toj stranici svako može da proveri koje su internet-stranice ruske vlasti blokirale. Mnogi smatraju da se radi o „crnoj listi“.

Crna lista bi trebalo da sadrži samo sajtove na kojima se nalaze sadržaji koji su štetni za maloletna lica, u skladu sa novim zakonom o zaštiti mladih kojeg je ovog leta potpisao Vladimir Putin. Zakon bi trebao da pomogne da se sa interneta proteraju dečija pornografija, trgovina drogom i uputstva o samoubistvima. „Mi imamo pravo da zaštitimo našu decu“, rekao je Vladimir Putin.

Zadatak za Angelu Merkel

Međutim, novi Zakon o zaštiti mladih je kontroverzan. Nemački Bundestag je takođe izrazio zabrinutost. „Uvođenjem crne liste pojavljuje se opasnost od instrumenta za ograničavanje slobode izražavanja i široke cenzure interneta“, navodi se u zahtevu nemačke vladajuće koalicije koji je usvojen prošlog petka (9.11.). Poslanici su od nemačke kancelarke Angele Merkel zahtevali da na nemačko-ruskom forumu koji počinje danas (14.11.) u Moskvi, sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom razgovara o vladavini prava, demokratiji i poštovanja ljudskih prava u Rusiji. Sloboda informacija na internetu svakako će biti jedna od tema razgovora Petersburškog dijaloga.

Zakon o zaštiti mladih u svakom slučaju predviđa i cenzuru na internetu. I opozicione stranice mogu da budu blokirane ukoliko se oceni da su povezani sa opasnim sajtovima. Tako je, na primer, blokiran poznati bloger i kritičar Kremlja Aleksej Navaln. Pristup njegovom sajtu, na kome osuđuje zloupotrebe vlasti, u julu ove godine satima je bio blokiran. Navodno je njegova adresa bila istovetna sa jednom ekstremističkom stranicom.

„U suštini, stvoren je mehanizam za cenzuru interneta“, kaže Pavel Rasudov, predsednik ruske Piratske partije. On smatra da je crna lista odgovor Kremlja na talas protesta. Slično misle i zapadni stručnjaci poput Florijana Topfla, istraživača iz Londonske škole ekonomije: „Smatram da je taj zakon samo kamenčić u mozaiku procesa ograničavanja građanskih sloboda i slobode delovanja opozicionih grupa u Rusiji. Vlada u Rusiji je od izbora u decembru 2011. zategla uzde“, kaže Topfl.

Internet važan za opoziciju

Zbog optužbi da su izbori za rusku Dumu bili lažirani, došlo je do talasa protesta protiv Putina. Posle predsedničkih izbora u martu i povratka Putina u Kremlj, u Rusiji je ograničena sloboda okupljanja i pooštrena su pravila za nevladine organizacije. Protiv nekoliko aktivista vodi se istraga.

Zato je internet za rusku opoziciju od posebno značaja. Za razliku od državne televizije koja se nalazi pod državnom kontrolom, internet je, ocenila je nedavno američka nevladina organizacija "Fridom Haus" - u Rusiji relativno slobodan.

Autori: Roman Gončarenko / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković