Ceo život u borbi protiv mediokriteta

„Ja zapravo i nemam profesiju. Lutam kroz život i kroz sve grane umetnosti“, izjavio je jednom prilikom Maksimiljan Šel. Vladao je i pozornicom i svetom filma – i kao glumac i iza kamere. Posebno je upečatljiva njegova u uloga američkom filmu „Nirnberški proces“ gde je glumio advokata jednog naciste i za to 1962. osvojio Oskara. Šel je voleo da glumi sa velikim gestovima, na sceni je bio nemiran, šarmantan i uvek je izgledalo kao da za nečim traga.

Porodica umetnika

Ipak, najbolje se osećao u ulozi reditelja – svoju prvu predstavu režirao je već sa 23 godine. U periodu između 1954. i 1957. sticao je glumačko iskustvo u Bonu, Minhenu, Berlinu i na festivalu u Salcburgu. Upravo na tom festivalu, nešto kasnije je ostvario i svoju najzapaženiju pozorišnu ulogu u predstavi „Svako“ (Jederman).

Maksimlijan Šel rođen je u Beču, 8. decembra 1930. Njegov otac bio je pesnik i pisac, njegova majka, Margaret Noe fon Nordberg, glumica. Nakon što je nacistička Nemačka 1938. anektirala Austriju, njegova porodica emigrirala je u Švajcarsku. Šel je odrastao u svetu pozorišta i prvi put se pojavio na sceni u ulozi sina Viljema Tela kada mu je bilo 11 godina – u poznatoj sceni u kojoj legendarni junak mora da pogodi jabuku na glavi svog deteta.

Brando kao učitelj engleskog

Njegov prvi međunarodni film bio je „Mladi lavovi“(The Young Lions) sa Marlonom Brandom snimljen 1957. Šel je u to vreme loše govorio engleski, ali mu je Brando pomagao tokom proba. „Bio sa srećan što sam uopšte dobio ulogu u Holivudu“, sećao se Šel sa priličnom dozom ponosa. „Zapravo, američki filimski kritičari su tada pisali da je 'Maksimilijan Šel pretvorio sporednu u glavnu ulogu'.“

Od tog trenutka, Šel je postao veoma tražen glumac sa nemačkog govornog područja – i u Americi i u Engleskoj. U Londonu je ponovo zaigrao na engleskom u poznatom pozorištu „Rojal Kort“. Za ulogu strastvenog branioca jednog sudije iz nacističkog perioda, koga je glumio Bert Lankaster, u filmu „Nirnberški proces“, Šel je dobio i Zlatni globus i Oskara za najbolju mušku ulogu.

Magija pozorišta

Mladi glumac iz Evrope nastupao je i na Brodveju. Međutim, tog oskarovca čekao je još jedan ogroman uspeh – 1963. dobio je glavnu ulogu u legendanoj verziji „Hamleta“ u Nemačkom pozorištu u Hamburgu. „Spuštali smo zavesu 49 puta. Aplauz je trajao preko sat vremena“, prisećao se Šel. Istovremeno, nastavio je da glumi u uspešnim američkim filmovima, kao što su „Topkapi“ iz 1964. godine, „Dosije Odesa“ iz 1974, ili „Julija“, gde je 1977. igrao i sa Džejn Fondom i Vanesom Redgrejv.

U saradnji sa švajcarskim dramaturgom Fridrihom Direnmatom režirao je film po knjizi „Sudija i njegov dželat“, koji je prilično slabo prošao u bioskopima. Dokumentarci koje je režirao imali su više uspeha. Godine 1983. nagovorio je ostarelu divu Marlen Ditrih da se uključi u njegov nagrađivani dokumentarac „Marlen“. Još jedan Šelov dokumentarac, „Moja sestra Marija“ iz 2002, takođe je privukao pažnju publike.

Glumac velikog formata

Na filmskom platnu, Maksimiliajan Šel je igrao velike likove: poput Petra Velikog, Staljina ili šefa mafije u američkoj krimi-drami „Mala Odesa“ 1994. Mnogi su govorili da je težak za saradnju, ali on je sebe video drugačije: „Ja se borim protiv osrednjosti. I to celog života.“

U kasnijim godinama, našao je novi izazov – počeo je da režirao opere. Odavno se interesovao za klasičnu muziku, a njegovo sviranje klavira pohvalio je čak i čuveni pijanista Leonard Bernštajn. Na poziv Plasida Dominga, Šel je u Los Anđelesu postavio na scenu Vagnerovog „Loengrina“ i 2005. Štrausovog „Kavaljera sa ružom“.

Stalna potraga za domovinom

Na međunarodnom planu, Maksimilijan Šel bez sumnje pripada najuspešnijim glumcima sa nemačkog govornog područja. Ali taj „svetski čovek“ ostao je uvek vezan za Austriju. Njegov dom je bila velika kuća u brdima Koruške, na pašnjacima koje njegova porodica poseduje već dva stoleća. Tu je gomilao scenarije za svoje projekte – na primer za film o Betovenu, koji nije stigao da završi.

Ipak, ambicija i volja za životom nisu ga napustili do samog kraja. Prošle godine, Šel se ponovo oženio – i to operskom pevačicom hrvatskog porekla Ivom Mihanović, koja je od njega bila mlađa 48 godina. „Uvek sam bio romantičar, ništa drugo ne znam“, prokomentarisao je Maksimilijan Šel.

Autori: Hajke Mund / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković