Cipelama na Buša

Mesto događaja je biro predsednika iračke vlade Nurija Al Malikija. Akter-reporter iračke televizije. Dok Maliki i američki predsednik Džordž Buš odgovaraju na pitanja novinara, on odjednom ustaje i baca obe cipele na Buša, prvo jednu, a onda i drugu. A potom dovikuje:

„Oproštajni poljubac iračkog naroda, džukelo!“

Obe cipele promašile su Buša i udarile o zid iza predsednika. Buš se automatski saginje. A onda obezbeđenje odvodi napadača. Buš deluje kao da se zabavlja i duhovito primećuje da su cipele bile broj 43 i da se uopšte nije osećao ugroženim.

Nekoga tući cipelom i nazvati ga životinjom u arapskom svetu su najgori način da se jedan čovek uvredi. Na Bušovoj konferenciji za štampu novinar koji je bacio cipele jednostavno nije mogao da se uzdrži, kaže Mohamed Abdul Rahmen, kolega pomenutog reportera.

„Nije mogao da se uzdrži zato što je Buš govorio o uspehu u Iraku, o dostignućima, o demokratiji. A mi ne vidimo ništa od svega toga; naprotiv - nema struje, usluga, nema obnove. Zato je Buša hteo da uvredi i da mu kaže: Ti si lažov, tako ne možeš sa nama da se ponašaš. To je ironija sudbine.“

Gađali Sadama, a sada Buša

Nakon što je Buš svrgnuo Sadama Huseina, Iračani su tada 2003. gađali cipelama statuu diktatora. A sada gađaju Buša.

Pred konferenciju za štampu Buš i Al Maliki su simbolično stavili potpis pod sporazum o budućem vojnom prisustvu SAD. Sve borbene jedinice trebalo bi do juna da napuste iračke gradove a do 2011. celu zemlju.

Koliko je Bušova administracija bila neuspešna najbolje se vidi iz internog izveštaja vlade koji je citirao „Njujork tajms“ - 120 miliona dolara koji su izdati za obnovu Iraka do sredine godine gotovo da nisu imali nikakvog efekta. U Vašingtonu nisu razumeli kako funkcioniše iračko društvo, vladali su nekompetencija i neznanje.