Cirih uterao prostituciju u kutiju

Vlasti su pre svega želele da urede prostor oko glavne železničke stanice. Tamo je do sada vrvelo od oskudno odevenih prijateljica noći koje mame potencijalne mušterije svojim atributima i cenama povoljnijim od onih u javnim kućama. Grupe pijanih mladića sve su češće maltretirale prostitutke i uznemiravale mušterije, sve to zajedno uznemiravalo je građane, a i investitore koji su bacili oko na isplativo zemljište oko glavne stanice. Kada je doteralo cara do duvara, gradski oci su zatražili i dobili podršku građana na referendumu pre dve godine, kada je i počela gradnja „seks-zone“.

Kao u Mekdonaldsu

Cirih se zato ugledao na strategiju već primenjenu u Kelnu, Esenu i Utrehtu. Zona vredna 2,4 miliona franaka smeštena je između pruge i autoputa, tik uz „okrug 5“, čuvenu poslovnu četvrt Ciriha. Poput drive in restorana Mekdonaldsa ili Burger Kinga, i ovde će pristup imati samo oni koji imaju automobil. Ko nema svoje prevozno sredstvo, moraće da traži ljubav na drugom mestu. Ulica duga 200 metara vodi u krug. Najpre potencijalna mušterija nailazi na nešto poput stanice autobusa, na kojoj dame čekaju da ispregovaraju uslove posla, nakon čega ulaze u automobil.

Nešto dalje smešteni su drveni boksovi, improvizovane otvorene garaže. Stubovi primoravaju vozača da uđe veoma blizu zidu garaže, tako da ne može da otvori vrata i napusti vozilo. Prostitutka sa suvozačevog mesta može u svakom trenutku da izađe, a ako ima neprijatnosti – i da aktivira alarm koji je u svakoj „kutiji“. U blizini će biti i radnici obezbeđenja.

I ostala pravila vrlo su stroga – samo jedan čovek po automobilu, nema šetnje po četvrti, nema konzumacije hrane i pića ni bacanja smeća – iskorišćene kondome ponesite sa sobom. Nedaleko su portabl kabine u kojima su savetnici, ali i toaleti i tuš-kabine namenjeni prostitutkama. Svaka dama će morati da kupi dnevnu kartu za rad, čime zapravo postaje paušalni poreski platiša.

Dame se plaše za promet

„Seks-kutije ne valjaju ništa“, rekla je jedna prostitutka novinama „20 minuta“. Njeno negodovanje dele mnoge koleginice. Kažu, ranije su mogle da dogovore posao za celu noć što im je donosilo pozamašnu zaradu. A u kutiji niko ne želi da provede celu noć. Takođe, plaše se da će stidljivi muškarci sada odustati od uličnih prostitutki.

Drugačije misle u Centru za savetovanje seksualnih radnica. „Ranije su ulazile u automobile sa ljudima koje ne poznaju, i nisu znale kuda će ih odvesti“, kaže Ursula Koher iz ovog Centra. „Vozili su ih van grada, u šume, daleko od svega.“ Dodaje da su zabeleženi brojni slučajevi nasilja i još više pljački. Jedna studija je pokazala da su prostitutke u Cirihu mahom Romkinje iz zemalja istočne i centralne Evrope.

„Ljudi nam se smeju, kažu da je grad postao makro, da pravimo Diznilend za kurve“, rekao je Mihael Hercig iz socijalne službe Ciriha. „Ali nama to nije smešno, želimo da smanjimo nasilje i poboljšamo život prostitutki. Razlog za prostituciju je uglavnom siromaštvo, a ni to nije smešno.“

Dok ulične prostitutke strahuju od pada prometa, izgleda da bolje neće proći ni njihove koleginice koje rade u bordelima. Preko 200 javnih kuća u gradu mora do sledeće godine da dokaže da u komšiluku manje od 50 odsto nekretnina otpada na prostor za stanovanje. Svi koji rade u pretežno stambenim četvrtima, moraće da se sele ili prekidaju biznis. To je još jedan argument za one koji kažu da se vlasti ne brinu za prostitutke – nego za glasače kojima prostitucija smeta.

Autor: Nemanja Rujević (sz, nzz, bbc)
Odg. urednik: Ivan Đerković