CO2 pod zemlju!

U projektu CO2 SINK uključeno je 18 institucija iz devet evropskih zemalja. Pre svega su koncerni koji zarađuju od elektrana na ugalj – EON i Vatenfal – zainteresovani za istraživanje skladištenja ugljen dioksida. Ali u timu je i norveški koncern Statoil koji već ima iskustva sa skladištenjem CO2 u poljima zemnog gasa ispred norveške obale.

Parametri

U eksperimentu u Kecinu mogu da se posmatraju svi važni parametri:

Kako se ponaša ovaj gas u podzemnoj slanoj vodi?

Kako se širi?

Koje hemijske reakcije se odvijaju?

Bivše gradsko skladište gasa u Kecinu odlično je mesto za veliku laboratoriju kaže Frank Šiling iz istraživačkog centra u Potsdamu. „Doveli smo stručnjake iz cele Evrope kako bi mogli da vide šta se dešava, i primene bezbednosne tehnologije razvijene u celoj Evropi.“

Ugljen dioksid se "prati" ultrazvukom

Ugljen dioksid se ne pumpa direktno u skladišta, nego ispod njih. Očigledno da je podloga od tvrde gline i poroznog stenja veoma povoljna geološka formacija za skladištenje ugljen dioksida. Ispod Kecina teku reke stare više od 100 miliona godina. Tu bi trebalo da se skloni CO2 za narednih 10.000 godina. Trenutno se ponašanje ugljen dioksida posmatra ultrazvukom. „Drugi postupak je geo - elektrika. Kod svake bušotine imamo 15 elektroda i merimo napon struje. Na taj način možemo da utvrdimo odnos gasa i podloge. Slana voda u poroznom stenju je veoma dobar provodnik dok je CO2 pre izolator. Preko promene otpora možemo da utvrdimo kako se CO2 širi pod zemljom.“

Čist gas

U Kecinu se eksperimentiše sa čistim ugljen dioksidom. Kasnije u praksi, zbog štednje taj standard će morati da se promeni. Tehnički je doduše moguće isfiltrirati ugljen dioksid iz gasova koje proizvodi termoelektrana - ali svaka faza prečišćavanja troši energiju i stvara troškove. Čistoća gasa koji se skladišti uslovljena je slojem tla koje se nalazi iznad skladišta. S tim u vezi je pitanje na koje naučnici moraju da odgovore sledeće – koliko čist mora da bude ugljen dioksid kako bi mogao da se skladišti na različitim mestima? „Potrebni su veliki bazeni sa određenom vrstom stenja, koje mora biti veoma porozno, kako bi moglo da se uskladišti što više gasa. Osim toga za sloj iznad skladišta potrebno je stenje sa velikom gustinom materije. U severnoj Nemačkoj postoji jedno skladište koje je pokriveno slojem soli – to je odlično.“

Do 2030. - 3000 termoelektrana

Jednom kada prorade filteri za gasove koje ispuštaju termoelektrane – bićemo suočeni sa ogromnom količinom ugljen dioksida. Samo u Nemačkoj se na taj način proizvodi 400 miliona tona ovog štetnog gasa godišnje. „Gledano globalno do 2030. godine ćemo imati preko 3000 novih termoelektrana u svetu. Trenutno samo u Kini svakih pet dana nastaje nova elektrana. Ako ništa ne učinimo narednih godina i decenija, emisija CO2 će se više nego udvostručiti. Jedna od najboljih ideja trenutno je da se velike količine ovog gasa skladište pod zemljom.“