Cobel o Kosovu

Izjava nemackog ambasadora u Beogradu Andreasa Cobela da bi insistiranje Srbije na Kosovu destabilizovalo region i otvorilo pitanje Vojvodine će, po svemu sudeći, izazvati buru nezadovoljstva u Beogradu. Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srdjan Djuric najavio je da će ta izjava biti razmatrana na sednici Vlade.

Za očekivati je da povezivanje Vojvodine I Kosova bude protumačeno kao pokušaj Destabilizacije Serbije I prizivanja novih podela u regionu. Ideja o povezivanju Vojvodine I Kosova u potpunoj je suprotnosti sa stavom Beograda koji insistira na zahtevu da se srpske granice ne menjaju I da Kosovo ostane u sastavu Srbije.

Premijer Vojislav Koštunica, koji je ključni zagovornik nepopustljivog stava Beograda u odnosu na Kosovo, izjavu će svakako shvatiti kao još jedan element pritiska vodećih zemalja Zapada na Srbiju da prihvati plan specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija koji predvida uslovnu nezavisnost za tu pokrajinu.

Ambasador Cobel je, u suštini, doveo u pitanje sve ključne odrednice srpske politike prema Kosovu, rekavši da nije tačno da je ta pokrajina oduvek u sastavu Srbije i daje njen integralni deo postala tel 1912. godine, "posle dugo vremena". Paralela sa Vojvodinom zasniva se na činjenici da je to vekovima bila oblast u sastavu Madjarske I da je deo Srbije postala tek posle Drugog svetskog rata.

Destabilizacija Srbije, smatra nemački ambasador, mogla bi da ponuka Madjarsku da insistira na Vojvodini. Reč je, dakle, o prilično neprijatnim ocenama koje polaze od stava da u burnoj prošlosti regiona takozvanih istorijskih prava mogu da se sete i neki drugi narodi i da bi to moglo da bude nepovoljno po Srbiju.

Ni srpski političari ni srpska javnost nisu spremni na takva razmatranja jer se o Kosovu uglavnom govori sa stanovišta pojačanih nacionalnih emocija. U takvim okolnostima Cobelova izjava teško da može da posluži kao povod vodećim srpskim političarima da revidiraju stav u odnosu na Kosovo i prilagode ga političkoj realnosti u regionu i svetu.

Ali, ipak ostaje činjenica da je Cobelovo izlaganje na jednom skupu u Beogradu do sada najotvorenija analiza realnog položaja Srbije koju izriče diplomata jedne od najuticajnijih zemalja sveta. Iako veriovatno neće rezultirati otvaranjem suštinske rasprave o Kosovu u samoj Srbiji, ono ce makar deo javnosti naterati da se duboko zamisli nad situacijom.