Crkva poziva Hrvate da izađu na izbore

Najgore bi bilo ne izaći na izbore! – poručio je, u ime celoga hrvatskog episkopata, predsednik Hrvatske biskupske konferencije (HBK) mons. Marin Srakić i pozvao vernike i ostale građane da glasuju po „svojoj savjesti“. Nadbiskup Srakić citirao je i zajedničku izjavu biskupa, koji poručuju da se „nemamo pravo žaliti na prilike u kojima živimo ako sami na njih ne želimo da utičemo“.

„Moliti za Domovinu“

Hrvatska biskupska konferencija pozvala je vernike da izađu na izbore i da se prilikom biranja stranaka vode hrišćanskim gledištima, odnosno da se založe za poštovanje života, porodicu, odgoj i obrazovanje kao i za kulturu rada. Pozivaju i da se svim strankama omogući predstavljanje programa bez medijskih blokada, a političkim elitama sugerišu da ne iskrivljavaju stvarno stanje u Hrvatskoj, ne daju lažna obećanja i ne diskredituju protivnike. HBK ističe da Hrvatska pripada Evropi, a zadatak političara je da štite i promovišu hrvatski identitet u takvoj zajednici. Na kraju su uputili i poruku sveštenicima: „politika ne sme da bude biti u pastoralu, ali vernike treba uputiti u hrišćanski nauk i moliti za Domovinu.“

„Skori izbori za poslanike imaju posebno značenje, jer su povezani s referendumom o članstvu Hrvatske u Evropskoj uniji“, rekao je osječko-đakovački nadbiskup Marin Srakić, dodavši da je poruka povodom parlamentarnih izbora „obaveza i dužnost koja ne nadilazi poslanje Crkve“. Kako je naveo, Crkva time ne preuzima političku ulogu, već se zalaže za opšteljudske vrednosti i za pravednije društvo.

Iščitavanje poruka Crkve

Analitičari smatraju da je reč o gotovo identičnim porukama kakve je HBK upućivao i uoči prethodnih izbora. „Reč je o tradicionalnom, konzervativnom smeru, koji je bliži desnoj opciji. U poslanici se direktno ne kaže glasajte za ovoga, onoga, za ovu ili onu opciju, već je odaslata poruka s određenim sistemom vrednosti koji bi im mogao da bude orijentacija“, smatra Anđelko Milardović iz Centra za politikološka istraživanja.

Deo medija, poput riječkog „Novog lista“, u isticanju prednosti onim strankama koje zagovaraju zaštitu porodice i nepovredivost života, kao i nedelje kao neradnog dana, iščitavaju podršku Crkve Hrvatskoj seljačkoj stranci. Vođeni istom logikom, u nadanju biskupa da će „priliku dobiti političari spremni da se istinski suoče sa prošlošću“ vide podršku ministru Tomislavu Karamarku i delu HDZ-a, koji se zauzimaju za sankcionisanje zločina totalitarnog komunističkog režima.

Izjava HBK povezuje se i sa pre dva dana održanim sastankom Vlade i vrha Katoličke crkve o nastavku povratka crkvene imovine. I dok Kaptol odbacuje tezu o predizbornom karakteru tog sastanka i svog obraćanja vernicima, bivši ambasador Hrvatske pri Svetoj stolici Ivica Maštruko smatra da se radi o „klasičnom primeru političke korupcije“.

Srakić pak podseća na međunarodni karakter ugovora Hrvatske sa Svetom Stolicom, koji ne zavisi od „političke boje“ zvaničnog Zagreba. Ali, za iskusnog analitičara Kaptola, novinara Darka Pavičića, problem odnosa građana prema Crkvi leži u činjenici da se biskupska elita „slizala s politikom, koja im je dala moć, vlast i novac te im otupela duh i otvrdnula srca.“

Slediti poruke Papa

Pročelnik Centra HBK za razvoj društvenih nauka Crkve Gordan Črpić naglasio je da se poruka biskupa o izborima bazira na Doktrinarnoj noti o nekim pitanjima vezanim za učestvovanje katolika u političkom životu, Kongregacije za nauk vere iz 2002. godine te stavove dvojice papa: Benedikta XVI i Jovana Pavla II. Moglo bi se reći da se stajališta HBK ne razlikuju puno od brošure udruženja Katolik „Priručnik za glasanje – samo za prave katolike“. Tim se priručnikom, izdatim pre tri meseca, od vernika traži da ne glasaju za kandidate koji se nisu jasno odredili protiv pobačaja, veštačke oplodnje, istraživanja matičnih stanica embriona, eutanazije i legalizacije homoseksualnih brakova. Autora, rukovodioca Centra za strane jezike pri Univerzitetu u Zadru, dr Ivana Poljakovića, na pisanje priručnika podstakla je činjenica da, iako se 88 odsto hrvatskih građana deklariše kao vernici, izbor dva puta za redom ateista Stjepana Mesića, a potom i agnostika Ive Josipovića za predsednika Republike pokazuje da je uticaj vere i Crkve na birače – nikakav.

Za kraj, podsetimo, prema najnovijim istraživanjima koje su sproveli Katolički bogoslovski fakultet i institut „Ivo Pilar“, samo 25 odsto vernika redovno odlazi u svoju župu, a hrvatski građani gube poverenje u Crkvu, koja je pala na treće mesto, iza vojske i policije.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerklović