Crna Gora: Gde su manjine u državnim organima?

U izveštaju ombudsmana za prošlu godinu navodi se da u Crnoj Gori postoji znatna disproporcija između normativnog i stvarnog kada je reč o zastupljenosti nacionalnih manjina u državnim organima, što tvrde i predstavnici Srba, Bošnjaka i Albanaca. Ignorisanje manjinskih prava je veoma loše po sudbinu države jer omogućava monopol i privilegiju etničke većine, što stvara nezdravu klimu, napetost i otvara mogućnost za međuetničke konflikte, navodi se u izveštaju crnogorskog zaštitnika ljudskih prava i sloboda Šefka Crnovršanina.

Na nedoslednu implementaciju međunarodnih standarda o proporcionalnoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnim institucijama Crne Gore, najduže ukazuju predstavnici albanskih stranaka. Konstatujući da je zabrinjavajuće što se ne poštuju i Ustav i zakoni Crne Gore, Vaselj Siništaj iz koalicije „Perspektiva“ za Dojče vele kaže da Albanaca u državnoj službi i institucijama nema ni jedan odsto, iako oni čine sedam odsto crnogorske populacije.

„Nedopustivo je da u glavnom gradu Crne Gore, u Podgorici, od Osnovnog, preko Apelacionog i Vrhovnog, pa do Ustavnog suda, nema nijedan jedini sudija Albanac. Takva je situacija i u tužilaštvu, tako negde stojimo i u rukovodećim organima policije. S druge strane, i Skupština Crne Gore mora voditi računa da jedno od potpredsedničkih mesta ubuduće pripadne Albancu.“

Možda će to sada lakše uspeti da ostvare Bošnjaci, kojih u Crnoj Gori ima nešto manje od osam odsto, jer je Bošnjačka stranka na nedavno održanim parlamentarnim izborima učestvovala u koaliciji sa Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića. Poslanik te stranke Suljo Mustafić za Dojče vele kaže:

„Za Bošnjačku stranku najvažnije je da očekujemo ostvarenje principa srazmerne zastupljenosti i, naravno, jačanje bošnjačkih i političkih i kulturnih institucija upravo kroz prisustvo u crnogorskoj vlasti: izvršnoj, zakonodavnoj, ali i u sudskoj.“

„Integracija bez asimilacije“

Na malu zastupljenost Srba, kojih po rezulatatima poslednjeg popisa stanovništva u Crnoj Gori ima 32 odsto, u poslednje vreme najviše ukazuju iz Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori (SNS CG).

„Tražimo da se tokom predstojećeg susreta predsednika Srbije i Crne Gore Borisa Tadića i Filipa Vujanovića definiše i to pitanje“, rekao je čelnik SNS CG Momčilo Vuksanović i dodao da je želja te institucije da se svi problemi rešavaju na demokratski i zajednički način.

„Očekujemo da postignemo ono što je garantovano svim nacionalnim zajednicama i u Crnoj Gori i u okruženju, a to je da srpski narod u Crnoj Gori dobije punu slobodu.

Mi se plašimo do toga da bi uskoro naša deca mogli biti nacionalni Crnogorci.“

U crnogorskoj Vladi tvrde da je cilj strategije manjinske politike upravo princip „integracija bez asimilacije“. Navodi se i da se radi na ostvarenju instituta proporcionalne zastupljenosti manjina u državnim strukturama, ali da je to proces koji će duže potrajati.

Autor: Mustafa Canka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković