Crne rabote "ljudi u belom"

Nijedna druga profesija nije imala takav pristup podacima o privatnosti građana kao «ljudi u belom». I nijedna se nije tako besramno ogrešila o načela svog zvanja – za tajnu službu pravi informacijski Eldorado. Do tog poražavajućeg zaključka dolazi studija o agentima među lekarima u DDR-u, a koja je sada predstavljena u Berlinu.

«Najodvratniji» primer lekarske špijunaže

Kožne bolesti nisu bile njeno glavno zanimanje, niti je njihovo lečenje bilo jedini izvor njenih prihoda. Dermatologinja konspirativnog imena «Irina» godinama je kopala po životima svojih pacijenata, odavajući pikantne pojedinosti oficirima tajne službe DDR-a – takozvanog Štažija. Na 470 stranica sabrani su podaci o preko 1.000 ljudi; posao za koji je «Irina» mesečno primala dodatnih 200 maraka.

To je samo jedan, ali prema rečima autorke istraživanja Frančeske Vajl, istoričarke na Institutu za proučavanje totalitarizma u Drezdenu, «najodvratniji» primer špijunaže, kakvu je – što dobrovoljno, što pod pritiskom režima – praktikovalo između tri i pet posto svih lekara u DDR-u. Do sada je ukupno otkriveno gotovo 500 takvih slučajeva. No, malo je nade da će počinitelji jednom biti sankcionirani.

Od Hipokratove zakletve do hipokrizije savesti

«Ti profesionalni prekršaji zastarevaju nakon deset godina. Nakon toga možete posegnuti samo još za krivičnim pravom», pojašnjava predsednik Savezne lekarske komore Jorg-Ditrih Hope te dodaje: «Reč izvinjenja je najmanje što bi žrtve špijunaže trebalo da očekuju». Ona, međutim, ostaje stvar lične savesti, jer studija ne otkriva građanska imena dotičnih lekara.

Puno važnije od lova na honorarne «tajne agente u belom» za autorku Vajl je «da se pomno prouče sudbine žrtava. Sve žrtve lekarske špijunaže mogu samo pozvati da se udruže kako bi se provela velika analiza.»

Gotovo svi od 41.000 lekara i 13.000 zubara iz DDR-a su nastavili s radom bez problema i nakon pada Berlinskog zida. – Velikoj većini nema šta da se prigovori.