Crni dani za Nemačku
23. april 2009.
Za iduću godinu Međunarodni monetarni fond očekuje rast svetske privrede nešto manji od dva procenta, ali za industrijski razvijene zemlje koje su posebno pogođene krizom to znači stagnaciju. Nemačka je jedna od zemalja koje su u najtežem položaju - pad proizvodnje je veći nego drugde i recesija će duže trajati.
Dok u industrijski razvijenim zemljama pad proizvodnje u proseku iznosi 3,8 odsto, društveni proizvod Nemačke manji je za 5,6 odsto. Osim toga, prema prognozi MMF, za razliku od mnogih drugih zemalja, u Nemačkoj ni iduće godine neće porasti proizvodnja, nego će pasti za još jedan procenat.
Postoje dva razloga za posebnu situaciju u kojoj se našla Nemačka: s jedne strane, privreda je veoma zavisna od izvoza, a, sa druge, slaba je unutrašnja potrošnja. Ono što je u godinama uspona prednost, u godinama svetske recesije pokazuje se kao mana.
Prvo da stranim kupcima krene…
Nemačka privreda 45 odsto prihoda ostvaruje izvozom i kada je situacija povoljna nemački automobili, mašine, industrijska postrojenja, hemijski proizvodi, lekovi, namirnice i luksuzna roba veoma su traženi. Međutim, kada se smanji potražnja na svetskom tržištu, Nemačka je posebno pogođena. Ima preduzeća koja proizvode gotovo isključivo za izvoz i kod njih je poslednjih meseci i za 90 odsto manje porudžbina.
Druga strana izvozne orijentacije je relativno mala unutrašnja potrošnja. Zbog uzdržanosti sindikata u pregovorima o zaradama smanjeni su troškovi proizvodnje, ali je značajno opalo i učešće zaposlenih u raspodeli prihoda. Na primer, penzije su godinama tek neznatno povećavane i u vremenima krize vide se mane takve politike – većina ljudi jednostavno nema novca da većom potrošnjom nadoknadi ono što je izgubljeno na izvozu.
Kada je reč o oporavku, koji neizbežno dolazi, Nemačka će zaostajati za drugim zemljama, jer prvo njima mora da krene nabolje da bi opet uvozile. Pouka je jasna: velika konkurentnost na međunarodnom planu mora biti praćena većom kupovnom moći na domaćem tržištu.
Autor: Karl Zavacki