Crni kontinent prepun belog praha

Ne treba neka naročita pamet da bi se znalo da putnici i roba koja dolazi iz zemalja Južne Amerike, poznatim po proizvodnji narkotika, „uživa“ i posebnu pažnju carinika i policije u Evropi i u drugim zemljama gde se ta droga prodaje. Zato se već nekoliko godina put droge promenio: uz pomoć miliona koje zarađuju narko-bosovima nije teško da potkupe i sam vrh pojedinih siromašnih država zapadne obale Afrike i da onda drogu šalju u Evropu preko Crnog kontinenta.

To je činjenica koja je već dobro poznata i policiji i Žilbertu Žeri, predsedniku odeljenja za prevenciju Kancelarije za drogu i narkotike Ujedinjenih nacija: „Zapadna Afrika je potpuno slaba kad je reč o nadzoru granica i veliki karteli droga iz Kolumbije i Latinske Amerike izabrali su Afriku kao put da dođu do Evrope.“

Onaj ko švercuje, taj i koristi

Poznato je da su zemlje kao što su Gvineja Bisau ili Liberija cilj kriminalnih organizacija koji iskorišćavaju slabost policije i nadležnih službi, ali i opštu bedu koja vlada u mnogim zemljama, da uz srazmerno sitne troškove dođu do toga da čak i državni organi štite kriminalce.

Ali dok su tamo u početku možda i mislili da se njih trgovina drogom iz daleke Južne Amerike u podjednako daleku Evropu ništa ne tiče, grdno su se prevarili. „Ako postanete zemlja kroz koju prolazi droga, to odmah znači da postajete i zemlja gde se droga koristi“, objašnjava Gerri. Jer i narko-bosovima je mnogo teže da plaćaju mito u novcu – nego u paketiću belog praha kojeg ionako imaju u izobilju.

Danas je trgovina i konzumacija droge u Africi poprimila zastrašujuće razmjere. Taj kontinent popeo se na drugo mesto na svetu i, prema statistikama Ujedinjenih nacija, svake godine na Crnom kontinentu umire 37.000 ljudi od bolesti koje su neposredno povezane sa uzimanjem droga. Isto tako, procenjuje se da u Africi ima oko 28 miliona zavisnika – poređenja radi, u SAD i Kanadi zajedno ima oko 32 miliona narkomana.

Borba neravnopravnih protivnika

S druge strane, i na konferenciji koja je održana u Kampali i na kojoj su učestvovali predstavnici Ujedinjenih nacija i službenici za borbu protiv narkotika svih zemalja Afričke unije, ukazano je da mnoge zemlje gotovo i da nemaju nikakve mogućnosti da se bore protiv te pošasti.

Svima je jasno da su najviše pogođeni mladi stanovnici Afrike, naročito oni koji su, i zbog drugih, socijalnih problema, skloni iskušenjima i eksperimentima sa drogama. Na to je ukazao i Vilijam Okedi, prvi čovek nacionalne službe za borbu protiv alkoholizma i droge Kenije. On ne misli da sve može da se reši kaznama: „Moramo da obrazujemo naše mlade i čitavo društvo o opasnostima koje vrebaju od narkotika. U tome bi trebalo da budu aktivne i institucije u kojima se mladi okupljaju, od univerziteta pa do crkava i džamija.“

Ali naravno da je i za prevenciju, obrazovanje, baš kao i za nadzor granica i državne službe koje bi se zaista borile protiv šverca i trgovine drogom potreban novac. Mnogo novca. Međutim, jedva da ga neka država Afrike ima. A protivnici, narko-bosovi i mafija, raspolažu stotinama miliona dolara.

Autori: Lejla Ndinda, Kampala / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković